Не постоји град на планети Земљи који је више пута био скоро потпуно рушен и поново обнављан од Београда. Чак 44 пута. Давне 1918. године Београд је ослобођен од аустроугарске окупације у Првом свјетском рату.

1918. године Београд

Ујутро, 1. новембра 1918., послије незадрживог налета елитних српских дивизија – Дунавске, Моравске и Дринске, на улицама српске пријестонице појавили су се први ослободиоци! У град су око 11 часова продрли први војници Дунавске дивизије и избили на Калемегдан. Већ два сата касније последњи њемачки војници напустили су Београд пред налетом Прве армије предвођене војводом Петром Бојовићем. По подне, око 15 часова, Моравска и Дунавска дивизија налазиле су се на линији Велики Врачар – Бањица – Топчидерско и Баново брдо.

Вођена непоновљивом жељом, жаром и еланом, од ослобођења Ниша 1. октобра, кажу историчари, српска Прва армија је сљедећих мјесец дана потискивала њемачку 11. армију у незаустављивом „маршу“ према Београду.

„Све акције српске војске произлазиле су из договора са савезницима“, каже др Данило Шаренац, историчар Института за савремену историју у Београду.

„Половином октобра одлучено је да српска војска ослобађа територију Србије западно, а савезничка источно од Мораве. Већ око 20. октобра, са савезницима је постигнут још један врло важан договор: да се српској војсци препусти улазак у Београд. Тада је одређено и да у пријестоницу први уђе 7. пешадијски пук, баш зато што су га чинили војници из Београда, као и 1. ескадрон коњице и једна батерија. Сви они су били дио чувене Дунавске дивизије.“

У напредовању према Београду, по речима нашег саговорника, врло важно је било и то што је српска војна команда о свакој акцији размишљала унапред.

„Страховало се, наиме, од уличних борби и непријатељске артиљерије“, објашњава Шаренац. „Непобитно је да су Београђани са великом радошћу и одушевљењем дочекали прве ослободиоце који су ушли у град. Но, истовремено српска команда је жељела да при ослобађању престонице губици буду што мањи и да се не понови стравично артиљеријско бомбардовања града као 1915. године. Жељели су да, као ослободиоци, сачувају бар оно мало грађевина и инфраструктуре који су остали из предратног Београда. Главнина Дунавске дивизије и француска тешка артиљерија, на Торлак су стигле 1. новембра око 17 часова“.

Према речима др Милића Милићевића, историчара Историјског института у Београду, коначно ослобођење Београда у Првом свјетском рату, као и битка за ослобођење читаве Србије, почели су заправо пробојем Солунског фронта. Он је приморао бугарске и њемачке снаге да се хитно повуку.

„Коњичка дивизија је већ 25. септембра заузела Штип, а затим Кочане и Овче Поље“, каже Милићевић. „Ослобођени су Велес, Крушево, Скопље, потом Врање, Пирот, Ниш… А када је ријеч о моралу српске војске, можда га најбоље описује податак да су за два мјесеца од Доброг Поља на југу Македоније до Београда војници прешли 800 километара. По заузимању престонице, српске трупе не стају, већ 2. новембра настављају борбе и ослобађају Банат, Срем, Бачку, Славонију…

Трећег новембра ослобођена је читава Србија, уз страховите губитке. То је био дио тактике, јер је већ 6. новембра била Женевска конференција и српско руководство је желело да војска заузме што више територије“.

Оно што нису однијели Аустријанци, довршили су Немци, пљачкајући током последњег дана боравка све радње од Теразија до Славије. Прекинули су струју и воду, порушили мост на Сави…

Завршетак Великог рата, Београд је дочекао као један од најразоренијих градова Европе. За храбро држање у рату, српска пријестоница је 1920. одликована француским „Крстом витеза Легије части“. Постао је и престоница Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Велику побједу у Првом свјетском рату Србија је скупо платила – изгубила је између 1,1 и 1,3 милиона становника, што је чинило готово трећину укупног становништва и чак око 60 одсто мушке популације.

Извор:Новости