Прије више од вијека, један Србин се такмичио на Олимпијади у чак четири области и био и више него успјешан, а да притом уопште није био професионални спортиста већ угледни архитекта! Његово име је било Момчило Тапавица.

Прве модерне Олимпијске игре… Грчка крајем 19. вијека… Позиву да се такмиче за највећа спортска обиљежја одазвало се само 14. држава. Србија није била међу њима, али то не значи да у Атини те 1896. године није било Срба… бар на посредан начин.

Свечаном отварању првих Игара модерног свијета присуствовао је краљ Александар Обреновић као једини страни званичник који је нашао времена да оде у Грчку. Међу учесницима, под заставом Угарске, такмичио се и Момчило Тапавица, Србин из села Надаљ у Војводини.

Архитекта са срцем олимпијца

Од спорта се у то вријеме није живјело. Он се тада само волио. Момчило Тапавица био је архитекта који је у слободно вријеме трчао, дизао тегове и играо тенис. Важио је једног од најјачих људи у Војводини, снажног и веома развијеног.

Када је од Угарске дошао позив да се такмичи под њеном заставом на обновљеним Олимпијским играма, Момчило се одазвао и то ријешивши да се опроба у чак четири дисциплине – атлетици, рвању, дизању тегова и тенису.

Од укупно шест медаља колико је Угарска освојила на Олимпијади у Атини, Момчило Тапавица однио је једну, али су му остале измакле “за длаку”. Био је четврти у рвању и шести у дизању тегова. Због повреде је морао да одустане од такмичења у атлетици.

Круна Момчиловог такммичења била је бронзана медаљу у тенису. Након њега, овај успех је за Србију поновио тек Новак Ђоковић више од вијека касније, на Олимпијади у Пекингу 2008. године.

“Нико му није био раван у рвању, а још мање у дизању терета и бацању камена с рамена. Бавио се разним гранама спорта и био је умно и физички изнад својих вршњака, а као дипломирани архитект надвисио је интелектуално нешколоване у гарди. Затим, као најистакнутији члан Савеза за тјелесно васпитање, постао је појам у очима војника. Имао је само једну ману: прецијенио је своју снагу и то му се осветило на Олимпијским играма у Атини.”

— Ференц Кемењи, потпредсједник МОК и генерални секретар Олимпијског комитета Мађарске о Момчилу Тапавици у својим мемоарима.

Прави ренесансни човек

Послије Олимпијаде Момчило Тапавица се вратио свом занимању. Спортом се и даље бавио, али само рекреативно.

Постао је познати и признати архитекта. Пројектовао здање Државне банке Црне Горе на Цетињу, велелепни хотел “Бока” у Херцег Новом, као и зграду Матице српске у Новом Саду чијој се љепоти и данас диве.

У 76. години оболио је од хроничне жутице, која се искомпликовала. Умро је у Пули 10. јануара 1949. гдје је послије Другог свјетског рата радио као главни урбаниста. У Херцег Новом му је 1999. године постављена спомен биста “првом олимпијском путнику из Југославије”, а споменик од фебруара 2020. има и у Новом Саду.

Иако је олимпијску медаљу освојио за репрезентацију Угарске (данашње Мађарске) Међународна тениска федерација Момчила Тапавицу води као југословенског тенисера.

Што се репрезентације Србије тиче, наши спортисти су се на Олимпијади први пут опробали тек 16 година касније, 1912. године.