Чувени ултиматум који је услиједио након Принциповог атентата, који је Србија добила од Аустроугарске 1914. године, од десет тачака, садржао је двије тачке које су се односиле директно на Танкосића. У другој тачки се наводи захтјев за гашење Народне одбране, док у седмој Аустроугарска тражи неодлагано хапшење Воје Танкосића.

мајор Војислав Танкосић

Војвода се сам пријавио код свог претпостављеног, уз молбу да му само дозволи да уништи повјерљиву документацију, коју је држао у кући, за шта је и добио дозволу. Новине су затим обавијестиле да је херој ухапшен, а Танкосић је прослијеђен у притвор.

Међутим, долази до проблема између војске и четника. Његова чета се улогорила испред затвора, под командом чувеног војводе Јована Бабунског. Љути и разочарани, препуни искуства са ратишта, обучени у четничке униформе, са пушкама у рукама, бомбама и камама око појаса, спремни за борбу до посљедњег, застрашили су стражаре али и више официре који су обезбјеђивали затвор. Сукоб са чувеним Бабунским, Владом Воскаром, Ђуром Шарцем, Мустафом Голубићем и другим ратницима овјенчаним славом у сукобима, никоме није дјеловао као рутинска операција. Цјелокупна војска и полиција су били под изузетеним притиском прекаљених војвода, па је Танкосић уз велику помоћ својих сабораца врло брзо пуштен. Одмах након изласка из притвора започео је припреме за рат са Аустроугарима. Мало је рећи да им се осветио за ову кратку затворску „авантуру“.