Манастир Успења Пресвете Богородице (познат још и као манастир Добрун и манастир Крушево) је манастир Српске православне цркве који се налази у Дабробосанској митрополији.

Ово је најстарији српски манастир, у близини Вишеграда на ријеци Рзав.

Међу најпознатијим фрескама у манастиру су она цара Душана са женом Јеленом и сином Урошем, као и фреска са ктитором манастира, жупаном Прибилом, његовим синовима и зетом Станом које су и до данас сачуване.

У стијенама изнад манастира се налази пећина чији је улаз некада био озидан сигом. У њој су живјели испосници који су у манастир силазили само за вријеме великих празника.

Манастир Добрун је, неким чудом, преживио сва разарања и Турака и Нијемаца.

Многе легенде испреплетане су око овог манастира. Народ је вијековима вјеровао да је тврђаву, која се налази у близини манастира, изградила Проклета Јерина, жена деспота Ђурђа, а да је манастир добио име по Добруни, мајци Мехмед-паше Соколовића. Наиме, народ је у њену част, пошто није хтјела да се потурчи, подигао овај манастир и прозвао га Добрун.

Међутим, научници сматрају да је су и манастир и тврђава Добрун много старији него што се претпоставља.

У љетописима Јанковим и Дечанским наводи се да је манастир саградио средњи син великог жупана Стефана Немање, Вукан: “зозда манастир Морачу и Добрун цркву код Вишеграда близ ријеке Дрине”.

Као ктитори манастира Добрун спомињу се и кнез Лазар и деспот Ђурађ Бранковић.

Када су у 15. вијеку Турци разорили град и уништили манастир Добрун, он је остао мјесто на коме су се бунтовни Срби окупљали.

Манастир Добрун је рушен и у вријеме Велике сеобе, а 1807. године, Карађорђе борави у њему са намјером да из манастира са устаницима, крене у ослобађање Сарајева.

Након пада устанка 1813. године, Турци поново пале ову светињу. Иста ствар се понавља 1875. године за вријеме босанско-херцеговачке буне. Занимљива ствар у вези са спаљивањем манастира је да је ватра увијек обилазила зид припрате на коме су фреске Немањића, наводе Новости.

У Другом свјетском рату Нијемци манастир Добрун користе као магацин за оружје и муницију.

Нијемци. 20. јануара 1945. године минирају добрунске цркве и манастир тада страда у потпуности. Читав је опет остао само западни зид припрате с фрескама ктиторских портрета.

Након Другог свјетског рата манастир су сопственим средствима обновили мјештани Вардишта, Станишевца и Добруна са својим свештеником Јосифом Богдановићем.