Иако то већина не зна, постојала су два човјека са именом и презименом Анте Павелић, али са потпуно различитим историјским улогама и судбинама.

Анте Павелић

Да ствар буде необичнија, обојица су судбински везана за Југославију, а поготово су актуелни сваког 1. децембра, на дан када је створена заједничка југословенска држава, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Само помињање Анта Павелића производи читав низ злослутних асоцијација, као што су геноцид, холокауст, логори смрти, јаме и вјешала… Такве асоцијације оправдано се везују за Павелића, али којег?

Наиме, друштвено-политичке односе Срба и Хрвата у првој половини 20. вијека обиљежила су два Павелића са истим именом.

Поред истог имена и презимена ова два Павелића имали су још неке сличности. Обојица су били Хрвати и чланови Хрватске странке права.

Међутим, с обзиром да се ХСП подијелила на различите струје двојица Павелића као „праваши“ нису заступали исте идеје. Један је био за југословенску државу, други против. Један је прочитао захтјев за уједињењем као представник Народног вијећа пред краљем Александром Карађорђевићем, а други је као народни посланик у скупштини Краљевине ШС држао говоре против југословенске државе и већ 1927. године захтјевао независну хрватску државу водећи се макијавелистичким принципима да циљ оправдава средство.

Анте Павелић, који је 1. децембра 1918. испред Народног вијећа прочитао захтјеве за уједињењем краљу Александру, био је зубар, рођен у Госпићу, а школован у Бечу, наводе агенције.

У Загребу је радио као зубар, али се бавио и политиком. Постао је посланик у Хрватском сабору 1906. године. Наставио је да се активно бави политиком, а у периоду Првог свјетског рата представљао је једног од значајнијих Хрвата који су заступали идеју о уједињењу, пише Историјски забавник.

У току рата постао је потпредсједник Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба. Као представник тог вијећа, Павелић је у Београду, у кући Крсмановића, 1. децембра 1918. између осталог рекао:

– Ваше краљевско височанство! Осјећамо се сретним што у име Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба можемо поздравити Ваше краљевско височанство у пријестоници ослобођене Србије, као врховнога заповједника побједоносне народне војске, која је у заједничкој борби с војскама моћних савезника створила увјете за извршење великога дјела нашега народног уједињења (…) Нека живи његово величанство краљ Петар! Нека живи Ваше краљевско височанство! Нека живи цијели српско-хрватско-словеначки народ! Нека живи слободна уједињена Југославија!

Анте Павелић старији, или Анте Павелић зубар, како је постао познат у иторији, умро је 1938. године. Није доживио да буде сведок политике геноцида свог имењака, Анте Павелића, усташког поглавника, који је од настанка заједничке државе радио на њеном разбијању.

Исто име и презиме, а два човјека и двије судбине. И, као каквом иронијом судбине – један је створио, а други у крви разорио прву Југославију.