Најбитније обиљежје једног хришћанског и православног дома, прије свега, јесте да је дом освештан. Поред тога, хришћански дом треба да има још неколико значајних предмета.

1. Икона

Сваки хришћански дом треба да има икону своје крсне славе. Икона се поставља у најсвечанијој просторији, трпезарији или дневној соби и то увијек на источном зиду. Поред иконе крсне славе, пожељно је да у кући стоји икона Исуса Христа Спаситеља и икона Мајке Божије, а може и икона неког другог светитеља који се у том дому посебно поштује – икона Светог Саве, икона преславе и слично. На зиду на коме је икона не могу стајати неке друге слике, гоблени, постери…

Православна црква има своје правило у иконографији. Највише је заступљен византијски стил у сликању иконе, а може бити и реализам, али само ако то раде прави умјетници и сликари. Нажалост, иконе се код нас продају по пијацама и вашарима, па је и ту завладао невиђени кич и неукус, па ликови на таквим иконама више личе на карикатуре него на светитеље. Зато је препоручљиво иконе куповати у црквама и црквеним продавницама.

Када се икона купи, носи се свештенику на освештавање. Негдје се практикује да икона стоји у цркви неколико недјеља. Тек кад је освештана, икона се поставља у хришћански дом. Добро је да пред иконом стоји мањи сточић на коме би стајале све горе поменуте ствари и предмети. Испред иконе се обављају сви хришћански обреди и молитве у кући.

2. Кандило

Кандило се поставља испред иконе. Пали се уочи, и на дан свакога празника и сваке недјеље, а може горјети непрестано. Кандило обично пали и одржава домаћица. У кандилу гори чисто сунцокретово уље, на чију се површину ставља специјални жижак за кандило. Кандило и пламен на њему симболизују свјетлост науке Христове и свјетлост живота светитеља пред којим се кандило пали. Истовремено подсјећа, све у кући да и они треба да живе свијетлим и чистим животом. Они који имају у кући кандило знају какву непоновљиву духовну атмосферу уочи празника и недјеље ствара дрхтави пламичак кандила. Нарочито се то урезује у детињу душу, и остаје као најдража успомена из детињства до краја живота. Та атмосфера је непресушна инспирација свим умјетничким и пјесничким душама и многа велика дјела су створена инспирисана том дрхтавом и незаборавном свјетлошћу и игром сјенки кандила.

3. Чирак и свијећа

Без свијеће се не може извршити ниједан обред, ни молитва у кући. Чирак и свијећа стоје на почасном мјесту у кући и пале се увијек пред молитву. Домаћин пали свијећу на слиједећи начин: Најприје се прекрсти, помене Бога и своју крсну славу, цјелива свијећу и пали је по могућству шибицом. Свијећа за славу се гаси помоћу вина, а мања свећа дувањем, или се влажним палцем и кажипрстом стисне пламен и фитиљ који гори. Пламен свијеће има исту симболику као и кандило.

4. Слово (анафорник, просфорним)

То је дрвени печат који се утискује у славски колач. Слово се, исто као икона, носи у цркву на освештавање. На печату су урезана слова: ИС ХС НИ КА што значи Исус Христос побеђује.

5. Босиљак

Ароматична биљка, пријатног мириса, која се гаји у баштама и цвећњацима,обавезна је у православном дому. Босиљак се набере, сложи у букет, увеже се у струку и осуши. Такав се чува преко цијеле године и износи се када свештеник свети водицу да њиме кропи укућане. Босиљак и његов пријатни мирис симболизују благодат Духа Светога.

6. Кадионица, жар, тамјан

Кадионица у дому је обично ручна, направљена од земље или метала, и има разних облика који су у складу са хришћанским духом. У кадионицу се ставља жар од дрвета (од угља има непријатан мирис) и на жар се ставља тамјан, који шири пријатан и благоухан мирис. Пошто у градовима често нема жара, потребно је набавити специјални брикет у колутићима који замјењује жар и врло је практичан. Кадионица и жар у њој симболизују нашу жарку љубав према вјери и топлоту наше хришћанске душе. Мирис тамјана симболизује благодат Светога Духа. Кадионица се употребљава приликом сваке молитве. Домаћин кади, држећи у десној руци кадионицу и њоме чини знак крста. Кади се прво старији па млађи. Кадионица се такође држи на свечаном мјесту у кући.

7. Свето писмо – Библија

Не може се у хришћанском свијету замислити дом без Светог писма. На хришћанском Западу у свакој хотелској соби, крај узглавља, има Свето писмо, које стоји госту на располагању да може да прочита један одјељак из ове свете књиге и да се тако духовно окрепи. Нажалост, код нас Свето писмо, није баш честа књига у домовима. Зато треба настојати да сваки дом има ову књигу. На томе, наравно, треба највише да раде свештеници и црква. Нарочито због наше дјеце, омладине и будућности овог народа.

Не може се разумјети историја, филозофија, умјетност, књижевност, музика, једном ријечју свеукупна цивилизација, без Библије.

Библија или Свето писмо (то су називи за исту књигу), има не само културни, већ, прије свега, духовни, молитвени, религиозни и васпитни карактер. Да би млад човјек лакше ушао у чудесни свијет Библије, наша црква је штампала књигу Илустрована Библија за младе, са којом се дух Светог писма лако разумева и брзо схвата. Зато је добро, да ову књигу има свака српска кућа, првенствено због дјеце и омладине. Иначе, Свето писмо је најсветија, највриједнија, најстарија и најраспрострањенија књига у историји свијета, штампана и данас се штампа у милионским тиражима широм наше планете.

8. Молитвеник

Молитвеник је обично мања џепна књижица, у којој су штампане молитве за разне прилике, потребе и вријеме у животу једног хришћанина. Пожељно би било да ту књижицу има свака кућа. Молитвеник стоји пред иконом. Када се обавља кућна молитва, из молитвеника се читају молитве. Чита их домаћин, а може и неко од млађих укућана са пријатним и умилним гласом. Док се молитве читају остали стоје, пажљиво слушају и моле се у себи. Важније молитве као што су: Оче наш, Богородице Дјево, Пресвјатаја Тројице, Симбол вјере, Царју небесниј – сваки хришћанин треба да научи напамет, и да их изговара и изван свог дома.