Примаријус др Миодраг Лазић, хирург, велики човјек, велики пријатељ, учитељ, јунак, саборац, многима и други отац, преминуо је од посљедица корона вируса 14. априла 2020. године у Нишу. Ово је опроштајно писмо, посљедње ријечи овог великог човјека:

Примаријус др Миодраг Лазић

„Отишао сам часно и поштено. Као директор УЦ два месеца пред пензију, стајао сам испред својих људи, драгих доктора и сестара. Стајао сам на првој линији, нисам се крио, напротив – био сам испред свих знајући да са својим болестима и годинама имам велики ризик, али част и понос ми нису дозвољавали да се склоним.

Такав сам био на крајишком ратишту годину дана, на сарајевском ратишту четири године, за вријеме НАТО бомбардовања. Нећу да одем тихо, хоћу да одем онако какав сам био читав живот, а то знају моји пријатељи, колеге, породица. Сви су ми говорили да се склоним, али ја то себи никад не бих допустио. Моји вољени Крајишници, пријатељи из Републике Српске за које сам жива легенда заувек, искрено ће сви плакати јер су увек веровали да сам неуништив. Колико сам ових дана добио порука подршке… Волим вас заувек. Моји унуци и унука Мила остају без деде, кћерке и син да не тугују, него само напред. Будите поносни на мене. Драге моје колеге, Марија, Боки, Брале, Кандо, Сунчица и Мацан, драге моје сестре које сте ми увек веровале, збогом. Вољеној Ани, ратном другу и жени, порука: -Буди храбра и чврста због деце и унука, а горе на оној страни једнога дана бићемо поново заједно.

У Нишу мојим пријатељима посебан поздрав.

Последња ми је жеља да ме испратите песмом „Марш на Дрину“.

Доктор Лаза, хирург напаћеног српског народа.“

Извор: „Хумано срце Српске“, Славко Басара