Узун Миркова наизглед није ни по чему посебна нити различита од других улица. Она спаја Студентски трг и Kалемегдан, једна је од прометнијих у центру и сваки Београђанин је њоме прошао много пута. Ипак, мало људи зна да је ипак ријеч о веома посебном мјесту у српској пријестоници.

Узун Миркова

Иако би се то можда очекивало, Kарађорђе није био први јунак из Првог српског устанка који је добио улицу у Београду. Скоро 50 година прије њега, та част је указана једном другом војном заповједнику.

Прва улица која је у Београду добила име по неком од јунака Првог српског устанка била је Узун Миркова. Тако је названа још давне 1872. само четири године послије смрти Узун Мирка Апостоловића, војног заповједника у Првом и Другом српском устанку који се посебно истакао приликом ослобађања Београда 1806. године.

Чињеница да је ризиковао живот како би ослободио српску пријестоницу од Турака вјероватно је и била главни разлог због кога је баш Мирко Апостоловић био први од свих хајдука и заповједника из Првог српског устанка који је добио „своју“ улицу.

Он је у ноћи између 29. и 30. новембра 1806. године са својом четом кришом ушао у Београд и са унутрашње стране отворио Сава-капију српској војсци. Притом је теже рањен у борби са турском стражом на капији, али је ипак успио у свом науму.

Kако је био човек крупне грађе и стасит, добио је надимак „узун“ што на турском значи „висок“.

За педесетогодишњицу Другог српског устанка, 21. маја 1865. кнез Михаило је Узун Мирку додијелио Таковски крст, а одликован је и црногорском Златном медаљом Обилића. Умро је 1868. и сахрањен је у Београду. Његова гробница налази се на Новом гробљу.

Узун Миркова улица и данас се налази у центру Београда.

Занимљиво је да је Kарађорђе, вођа Првог српског устанка, улицу у српској престоници добио „тек“ 1904. године, пише Србија данас.

#uzunmirkova #beograd #kalemegdan