Стицајем околности, великан из Тршића (Вук Стефановић Караџић) није знао да су Срби већ 230 година имали буквар, и то један од најнапреднијих у Европи, пише за портал Порекло Војислав Ананић.

Први српски буквар

Први српски бувар је начинио Инок Сава, а штампан је код млетачког штампара Ђ. А. Рампацета у Венецији 1597. године, послије чега га је пратила худа судбина заборава и немара. О Сави Иноку не зна се ништа више до да је био родом из Паштровића и јеромонах манастира Дечани.

На првој страни је штампана азбука, слиједе самогласници, потом слогови, имена свих слова (аз, буке, веде…). Буквар Инока Саве је настао у доба када је мало која европска земља и култура располагала сопственим училима, писменима, абецедарима, азбучницима.

Буквар највише фасцинира својом методиком, јер је први пут у Европи примењен фонетски принцип читања. Но, остао је заборављен.

Док су се злопатили учећи се писмености из туђих писменослова, Срби, на несрећу своје културе, нису знали да већ више од два вијека имају сопствену књигу по којој се могло учити српски читати и писати.

„Први српски буквар“, остао је потпуно непознат све до 1893.године, а у српску културну баштину српског народа биће уврштен, веома стидљиво, тридесетак година касније, када ће га Љуба Стојановић ставити у Каталог Народне библиотеке.