Свети Симеон Мироточиви, рођен као Стефан Немања, био је велики владар српског народа, ујединитељ српских земаља и творац независне српске државе.

Сматра се да је најприје био крштен у латинској цркви, али је касније постао православац. Након што је утврдио државу и вјеру у њој, Немања, је кренуо стопама свог најмлађег сина Светог Саве и замонашио се. По замонашењу у манастиру Студеници 1195. године, добио је име Симеон.

Његова жена, Ана примила је, такође, монашки чин и повукла се у женски манастир, наводи портал Опанак.

Свети Симеон је провео 2 године у Студеници, а затим се придружио своме сину Сави на Светој Гори. Њих двојица су ту саградили 6 параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, Светом Георгију, Светом Теодору, Претечи и Светом Николају.

Свети Сава и Свети Симеон откупили су рушевине Хиландара и на том мјесту саградили предиван манастир, који је и данас центар српског православља и једна од наших највећих светиња. Послије 8 мјесеци од подизања манастира, Свети Симеон је умро, 13. фебруара по старом, а 26. фебруара по новом календару 1200. године.

У народу се о Стефану Немањи одржало предање као о змајевитом човјеку, које потиче од његових ратних успјеха у борбама са моћном Византијом.

По предању, Стефан Немања био је прождрљив, јер се у њега била увукла ала, па је било потребно и њу хранити. Немања је за ручак јео печеног вола, у њему печеног овна, у овну печену кокош и у њој печено јаје. Једном о ручку, Немања је био код свог сина Светог Саве, и затражио да руча. Сава му пружио поскурицу (печат са славског колача), а ала зинула да је дохвати. Тада Сава зграби алу и баци је у море. Од тада Немања више није био прождрљив.