Добро је познато да је Иво Андрић једини Србин који је добио Нобелову награду. Међутим, ово није било једино признање којим су се окитили наши земљаци који су се отиснули преко Атлантика и тамо постали угледни и цјењени грађани. Престижну Пулицерову награду која се додељује за највеће доприносе у новинарству, књижевности и компоновању добила су тројица Срба, а чак седам наших земљака у свом посједу има Оскара.

Добитници ОСКАРА

Оскар је званично име за годишњу филмску награду коју додељује америчка Академија филмских уметности и наука. Ријеч је о најцјењенијој и најдуговјечнијој награди у области седме уметности која се додјељује од давне 1929. године.

Током деценија, у различитим категоријама које су с временом додаване, додјељено је преко 3 хиљаде Оскара, а међу добитницима нашло се и седам Срба!

Карл Малден – Оскар за најбољу споредну мушку улогу за филм “Трамвај звани жеља” 1952.

Карлу Малдену право име је било Младен Секуловић. Отац му је био Србин, а мајка Чехиња. Снимио је више од 60 филмова, а за “Трамвај звани жеља” је 1952. добио Оскара за најбољу споредну мушку улогу постајући тако први Србин коме је додјељена ова награда.

У Београду је глумио у филму “Сутон”, а био је номинован за Оскара и 1954. за улогу остварену у антологијском филму “На доковима Њујорка”. Умро је 2009. у 97. години живота у статусу једне од посљедњих живих великана филма.

Душан Вукотић – Оскар за најбољи кратки анимирани филм “Сурогат” 1962.

Душан Вукотић је био филмски редитељ, сценариста, аниматор и професор на Филмској академији у Загребу, члан Црногорске академије наука и умјетности. Поред анимираних Душан Вукотић је реализовао низ документарних, информативних, телевизијских, рекламних и три дугометражна играна филма.

Оскара је добио 1962. за најбољи кратки анимирани филм “Сурогат”, а успјех је био толико већи тиме што је постао први добитник награде који је рођен ван САД (Карл Малден је рођен у Чикагу).

Преминуо је од инфаркта 1998. у Загребу.

Стојан Стив Тешић – Оскар за најбољи оригинални сценарио за филм “Бреакинг Ањаy” 1979.

Ужичанин Стојан Стив Тешић у Америку се са родитељима преселио када му је било 14 година. Смјестили су се у источном Чикагу, Индијана и Тешић је касније дипломирао на Универзитету Индијана, на одсјеку за славистику и руску књижевност.

Пишући и за позорницу и за екран, доживео је многе велике успјехе. Оскара за сценарио филма “Бреакинг Ањаy” добио је 1979. а филм је, преведен као “Четири пријатеља”, југословенску премијеру имао је управо у Ужицу, по Стивовој жељи.

Био је рођени брат Нађе Тешић (1939—2014), српске списатељице. Умро је од срчаног удара, у својој 53. години, у Сиднеју, Нова Шкотска, држава Канада.

Зоран Перишић – Оскар за специјално достигнуће за филм “Супермен” 1979.

Година 1979. остаће упамћена и по још једном Србину који је добио Оскара. Зоран Перишић је рођени Земунац одрастао у Прокупљу. Оскара је добио за специјално достигнуће (како се тада звала награда за специјалне ефекте) за хит “Супермен” Ричарда Донера. Добио је надимак – “Човек који је научио Супермена да лети”, а сам изум летења на великом платну по њему је назван “Зоптиц”.

Сарађивао је и на култном филму Стенлија Кјубрика “2001. Одисеја у свемиру”. Често долази у Београд гдје се бави педагошким радом.

Мирко Ковачевић – Оскар за техничка достигнућа 2007.

Иноватор на пољу филмске камере, инжењер оптике и електронике Мирко Ковачевић, освојио је “техничког” Оскара 2007. године за ФИ+3 систем који регулише три функције сваког објектива на филмским камерама. Награду је на 79. додјели подијелио са колегом Хауардом Престоном.

Др Дејан Илић – Оскар за техничка достигнућа 2008.

Свега година након Мирка Ковечавића истог Оскара добио је још један Србин. Професор др Дејан Илић из Селеваца код Смедерева је научник из области физичке хемије, микрорачунарства, електронике, награђивани менаџер и професор Универзитета у Грацу, подсјећа Историјски забавник.

Илић је од 2006. на челу фирме “Ари”, лидера у производњи филмске и телевизијске опреме. Компанија Ари је под руководством професора Илића до сада добила 13 свјетских признања за своје производе.

Посљедњи и најзначајнији је Оскар за техничко достигнуће 2008. године. Ријеч је о производу Аримакс који даје светло уз чију помоћ могу да се виде детаљи који обичним оком нису видљиви. Производ се примјењује у филмској индустрији, али и у медицини, аутомобилској индустрији, код сигурносних система…

Ђорђе Милашиновић – Оскар за најбоље визелне ефекте за филм “Књига о џунгли” 2017.

Ђорђе Милашиновић се налазио у екипи која је награђена Оскаром за визуелне ефекете у остварењу “Тхе Јунгле Боок” 2017. године. Ријеч је била о његовом првом пројекту, а од тада овај талентовани младић је радио на неким од најскупљих и најпознатијих филмова као што су “Осветници – Рат бескраја”, “Пирати са Кариба – Салазарова освета”, “Планета мајмуна – Рат”…

ВИЈЕСТИ ИЗ ИСТЕ КАТЕГОРИЈЕ