НОВОСТИ

Једна особа погинула у експлозији у подвожњаку у Сплиту |

Тим врхунских стручњака успјешно извео једну од најзахтјевнијих операција у кардиохирургији |

Бањалука слави Дан града |

Калабухов: Дејтон остаје кључни оквир за стабилност Бих |

ШТА ЈЕ СРБИМА ЗАБРАЊЕНО ВОЋЕ И БОЈЕ ЛИ СЕ БОЖЈЕ КАЗНЕ: Црквено тумачење Првог гријеха и Адамовог пада |

СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР ТУМАЧИ ВАШЕ ОСОБИНЕ: Рођени у јануару много воле да пију, они у марту тешко опраштају, новембар рађа весељаке и добричине… |

ПРАВИЛО ЈОШ ОД СВЕТОГ САВЕ – КАКО СЕ ПОШТУЈУ ИКОНЕ: Ево шта је неопходно да домаћин уради кад слави |

ОД ИЗДАЈНИКА ПОСТАО ОБНОВИТЕЉ ЗЕМЉЕ: Прва династија која је владала Србима |

ПОСТАВЉАО КРАЉЕВЕ НА ТРОН Водио битку за Хиландар, био миљеник српског владара |

ОВО ЈЕ ПОБЈЕДА ПОСЛИЈЕ КОЈЕ ЈЕ ЦИЈЕЛА ЕВРОПА ПРИЧАЛА О СРПСКИМ ЈУНАЦИМА Борбе су вођене неколико недјеља, али су Срби издржали |

ТАЈНЕ Првог свјетског рата: Лажно дрвеће као кључни инструмент ШИЈУНАЖЕ

27/03/2022

Током Првог свјетског рата, Французи, Британци и Нијемци су користили лажно дрвеће, заправо њихове гвоздене реплике, као шпијунско мјесто на фронту.

 

Први свјетски рат донио је технолошке иновације као што су тенкови, пламенобацачи, ручне гранате, трасирна муниција… и лажно дрвеће.

Оваква стабла су током самог рата називана осматрачким дрвећем и била су постављана у шумама дуж линије фронта како би се у њима скривали војници и одатле пратили понашање непријатеља, пише Национална географија Србија.

Французи су први употребили једно овакво стабло 1915. године, онда су томе подучили Енглезе, али ни Нијемци нису губили вријеме да се прикључе. Израда и постављање лажног дрвећа била је дуготрајан и минуциозан процес, јер је због непосредне близине борбених линија све морало да буде обављано у тајности.

Инжењери би најпре пронашли мртво дрво у непосредној близини фронта, а било је идеално ако је било оштећено у удару бомбе. Детаљно би га сликали, измјерили и скицирали. Од тог тренутка, сав посао се одвијао иза сцене.

Прикупљене информације би завршиле у радионици, гдје су умјетници правили реплику дрвета у природној величини, са истим мртвим и сломљеним гранама и вјешто израђивали „кору“ од набораног, обојеног гвожђа.

Најбитнији дио дрвета била је његова унутрашњост.

Свака реплика била је шупља, а лажна кора обавијала је оклопну цијев која је штитила војника сакривеног унутра. Војник би се узаним степеницама од канапа попео скоро до врха дрвета, гдје се налазило метално сједиште. Дијелови коре били су исјечени и замијењени металном мрежом која је прикривала отворе кроз које су војници гледали. Због заштите, испред лица војника налазио се јак метални зид, па је морао да користи перископ или телескоп како би видио шта се дешава испред стабла. Војник би са ове осматрачнице обавјештавао трупе о кретању непријатеља.

Прави изазов је наступао послије конструисања дрвета. Пошто су линије фронта биле веома видљиве, лажно дрво морало је да буде постављано ноћу, под гласном артиљеријском ватром чији је задатак био да прикрије шта се дешава у шуми. Инжењери би дошли, ишчупали оригинално стабло, ископали рупу тамо гдје је било корење и инсталирали лажно дрво. Ујутру би стабло било на истом мјесту и изгледало као раније, али је сада било шупља, оклопна цијев на чијем се врху налазио војник.

Једно овакво камуфлажно дрво, које је Трећа дивизија њемачке војске користила у Белгији, може се видјети у Аустралијском ратном меморијалном музеју у Канбери.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести