НОВОСТИ

Ко је икада могао замислити да би краљевски син изабрао тако страшну литицу за своје пребивалиште радије него дворски живот? |

ИЗГРАЂЕНА У ТОКУ РАТНИХ ГОДИНА ПРВОГ СРПКОГ УСТАНКА Најрепрезентативнија грађевина у Карађорђевом граду |

МОНУМЕНТАЛНА БЕОГРАДСКА КАПИЈА За вријеме владавине цара Леополда српска пријестоница је први пут ослобођена од турске власти |

МЈЕСТО УКРШТАЊА ПРИРОДНИХ И ДУХОВНИХ ЉЕПОТА Задужбина сестре Милоша Обилића након Косовског боја, прави је мали рај на земљи |

ТРИ У ЈЕДНОМ! На овом мјесту налази се камен и бунар Марка Краљевића |

Заборављени споменик у Бањалуци стар скоро 150 година |

Огласио се Основни суд у Бањалуци о захтјеву ВСТС за брисање Додика из регистра |

Током три мјесеца у Српској рођено 2.006 беба |

Амиџић: Шмит наметнуо одлуку, Хасановић потписао, поставио сам питање оправданости |

Иран покренуо нови талас напада на Израел |

ТУЖНА ПРИЧА О СРПСКИМ ИЗБЈЕГЛИЦАМА: Велике силе нису дозволиле да се СРБИ доселе у СРБИЈУ!

25/10/2021

Бјежећи од нестабилности и тешког живота у османској Босни, многo Срба сe одлучилo да срећу потраже преко Дрине, у Кнежевини Србији.

 

Прича о Србима

 

До 13.4. у Србији је било око 69 породица, а исти тај дан је дошло још око 200 људи. Пошто су углавном прелазили у Шабачки округ, окружно руководство је одлучило да породице пребаци у Крагујевачки округ, а мањи дио се нашао и у Ваљевски и Руднички. Самци су остајали у Шабачком округу. Од избјеглица српска влада је сазнала да се спрема још већа сеоба. У фебруару 1865. Србија је донијела Закон о насељавању странаца, који је предвиђао да се у Србију насели годишње 50 породица. Избјеглица из Босне је било далеко више. Ово је био прави проблем за Србију. Зато је 25.4. министар унутрашњих послова, Никола Христић, наредио руководствима Шабачког, Ваљевског и Подринског округа да спријече улаз нових избјеглица. Међутим, неки су се противили овој одлуци. Миливоје Петровић Блазнавац је предлагао да се избјеглице населе уз границу са Босном, али ово је спријечио Илија Гарашанин. Срби из Босне су и даље прелазили границу. Када је уведена забрана, они су почели тајно прелазити границу. У случају да их локална власт ухвати, они би били враћени на османску територију.

Од 13.јануара до 14.маја 1865. у Србију је преко Дрине из Босне ушло 148 породица. Након свих ових догађаја, српске граничне страже су појачане. Често су избјеглице из Босне улазиле у Србију не преко Дрине, него са аустријске територије. Српска влада је због овога упутила протест аустријском конзулату. Конзулат је обећао да ће прихватити све избјеглице за које се докаже да су из Аустрије ушле у Србију. Истанбул је оптуживао Србију да наговара босанске Србе да се селе, а са овим се сложила и Британија. Србија је одлучно одбијала ове оптужбе. На страну Србије је стала Француска. И Османлије су спријечавале исељавање, па је тако босански валија Шериф Осман-паша дошао у Зворнички санџак и наредио да се појачају граничне страже. Оне Срби из Босне који су ипак прешли у Србију нису нашли пуно доброг. Министар финансија Коста Цукић је врло јасно рекао начелнику Шабачког округа да се избјеглице морају бринути сами за себе. Ово је довело до тога да је већина одлучила да се врати у Босну.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести