Крушедол је, за разлику од осталих фрушкогорских манастира, располагао великим имањем и богатом ризницом.

На обронцима Фрушке горе, окружен стаблима кестенова, у атару села Крушедол налази се истоимени манастир који представља споменик културе од изузетног значаја у Србији.

Крушедол се састоји од двије целине; у једној је мушки манастир са црквом посвећеном Благовестима чији је задужбинар владика Ђорђе Бранковић (потоњи монах Максим), а у другој женски манастир са црквом посвећеном Сретењу коју је подигла његова мајка, деспотица Ангелина и удовица Стефана Слепог.

Крушедол је настао у периоду од 1509. до 1514. године. У односу на остале фрушкогорске манастире разликовао се по великом посједу и импресивном зидном сликарству.

Прве фреске осликали су монаси са Свете горе почетком 16. вијека, а најупечатљивија међу њима је представа Страшног суда. Иконостас је настао у наредна два вијека, а композиција Деисис састављена од девет икона спада у ред најљепших сликарских дијела из 16. вијека у Србији.

Попут већине светиња у Србији, ни манастир Крушедол није избјегао руку вандала. Послиjе битке код Петроварадина 1716. године Турци су опљачкали и запалили манастир, а обнова је услиjедила до краја 18. виjека.

Потом, за вријеме Другог свјетског рата богата ризница Крушедола је опљачкана и, по историјским изворима, завршила је у Загребу. Ипак, манастирске драгоцјености враћене су 1946. у Београд и налазе се у Музеју Српске православне цркве, док је један дио изложен у сталној манастирској поставци.

У маузолеју Крушедола сахрањена су двојица српских патријарха, као и кнегиња Љубица, краљ Милан Обреновић и војвода Стеван Шупљикац.