Кроз Четврти батаљон Војне полиције Сарајевско-романијског корпуса, током посљедњег Одбрамбено-отаџбинског рата, прошло је 409 бораца, 31 је одликован, а 21 је дао живот за Републику Српску.

Четврти батаљон Војне полиције Сарајевско-романијског корпуса

Јединица је 24. маја 1992. године напустила касарну „Виктор Бубањ“ и измјештена у село Тврдимићи, а 25. маја те године извршено је прво постројавање. Батаљон је послије тога стациониран у касарни „Слободан Принцип Сељо“ у Лукавици.

Уз уобичајне војно-полицијске задатке, јединица је била ангажована и у зони ратних дејстава широм сарајевског ратишта са основним циљем очувања територије и становништва од агресије.

По завршетку ратних сукоба, батаљон је са цјелокупним материјално-техничким средствима измјештен на Пале, гђе је 1997. године одређени број војника потписао прве професионалне уговоре, јер је тада јединица стављена под команду 505. Моторизоване бригаде, која је била смјештена у касарни „Милош Обилић“ и по новој формацији дјеловала је као чета Војне полиције.

Због бројних реформи и кадровских смањења, јединица је угашена 2003. године.

Батаљоном су командовали мајор Јово Штрбац, капетан Недељко Лиздек, капетан Зоран Терзић и мајор Вуко Чворо.

Секретар Удружења ветерана Војне полиције Драган Пјевић рекао је да је послије пакла који је јединица преживјела у априлу и мају 1992. године у Сарајеву и погибије осам војника, према споразуму изашла из касарне „Виктор Бубањ“ 24. маја 1992. године.

„Јединица је постројена 25. маја 1992. године први пут у касарни `Слободан Принцип Сељо` и тај дан се слави као дан јединице“, рекао је Пјевић.

Он је истакао да су прошли сва ратишта у зони одговорности Сарајевско-романијског корпуса, а поред тога обављала је и војно-полицијске задатке.

Пјевић је навео да припадници ове јединице данас живе широм свијета, јер су послије Дејтонског споразума махом сви отишли, а неколицина је остала на овим просторима, формирали удружење и обиљежавају битне датуме овог батаљона.

Син погинулог борца Четвртог батаљона Светислав Гавриловић рекао је да је његов отац страдао 19. јула 1995. године на Бјеловцу, општина Трново, те да се сваке године породице оних који су дали животе за одбрану Сршске окупљају да сачувају успомену на своје најмилије.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић указао је на важност да се 26 година од окончања рата обиљежава Дан формирања Четвртог батаљона Војне полиције и да се на тај начин баштити не само традиција овог батаљона него и традиција Војске Републике Српске.

Ћосић је рекао да се град Источно Сарајево труди да пружа подршку свим удружењима и да заједно са Владом буде подршка људима који су били борци и породицама које су изгубили своје најмилије.

Замјеник начелника општине Источно Ново Сарајево Александар Костовић истиче да је ово удужење наставило своју традицију и како су у рату били свијетли примјер одбране, тако и након рата настављају кроз едукативно ђеловање у вријеме када се и четврт вијека након рата води жесток пропагандни рат и напад на тековине Војске Републике Српске.