Црква рођења Пресвете Богородице у селу Новаци, општине Уб, која датира из 19. вијека, јединствена по чувеним фрескама познатог руског иконописца Андреја Васиљевича Биценка, одољела је разарању турске, аустроугарске и њемачке војске.

Црква рођења Пресвете Богородице

У шумовитом предјелу села Новаци, општине Уб, ваљевске епархије, ушушкана у тајновито зеленило, вијековима одолијева Црква рођења Пресвете Богородице.

Саграђена 1857. године на мјесту још старијег манастира, с правом изазива пажњу стручне јавности. Опстала је толико година упркос томе што су крај у коме се налази наизмјенично разарале турска, аустроугарска и њемачка војска.

Ипак, ова црква је значајнија по томе што је њену унутрашњост осликао славни, и истовремено тајанствени, руски сликар и иконописац Андреј Васиљевич Биценко. Рођен у руском Курску 1886. а умро у америчком Кливленду 1985. године, дипломирани умјетник са академије у Санкт Петербургу, школовани архитекта и вајар, Биценко је између два свјетска рата осликао бројне цркве широм Србије.

Међутим, из неколико разлога, фреске цркве у Новацима су јединствене у Биценковом опусу, те су због тога ушле у бројне руске и светске електронске енциклопедије. Иако је умјетник познат по томе што никада није двапут радио исте ликове, храм у Новацима садржи композицију која се готово нигдје у Србији не може наћи — како Христос суботом хода кроз житна поља, кида жуто класје и дијели га апостолима.

Позната прича из Јеванђеља готово је непозната на црквеним фрескама, а ово јединствено дјело било је готово уништено нестручним покушајем рестаурације.

Црква рођења Пресвете Богородице у Новацима одувијек је била мјесто окупљања народа из великог дијела тамнавске регије. Тако је и данас. Током посљедњих година мјештани и добротвори су помогли старјешини храма да се обнове кров, торањ и парохијски дом. Истовремено, љубитељи умјетности и познаваоци фрескосликарства нијеретко стигну у Новаке само због Цркве и фрески Андреја Биценка.