Србија је једина земља на свијету која има необичну фреску Исуса Младенца без косе и са божанским ореолом.

СВАКЕ посљедње недјеље у мјесецу мјештани села Рсовци, њихови гости и вјерници одлазе у малену Пећинску цркву да се помоле Богу. За вјернике то је чин богослужења и молитва, а за туристе изузетна прилика да виде једно од малобројних чудеса Србије.

– У маленом храму, од свега педесетак квадрата, посвећеном Светом Петру и Павлу, свештенство и вјерници се моле испод фреска са ликом Исуса Христа Младенца, кога је локални зограф приказао без косе. „Ћелави Исус“ је насликан у другој половини 13. вијека на сјеверном зиду цркве. Приказан је, да чудо буде веће, у будистичкој одежди и у осмоугаоној свјетлосној мандорли или звијезди – свједочи Драган Боснић, хроничар српских чудеса и мајстор фотографије, који је ову светињу представио у свјетској јавности у књизи „Чудесна Србија“.

Село Рсовци се налази на дијелу Старе планине који мјештани називају Горњи Висок. Удаљено је 23 километра од Пирота. Занимљиво је због очуване архитектуре и необичног брда Калик које је декорисано небројеним пећинама. У једној од њих се налази Пећинска црква, која је настала преграђивањем једне од бројних пећина.

– Фреска Исус Христ Младенац је јединствена у српском фреско сликарству и у хришћанском свијету. Нема прецизних података како је ова чудесна фрска настала, али се претпоставља да су је у вријеме владавине кнеза Лазара осликали испосници са Синаја, који долазили у Србију. У то доба испоснице као храмови нису биле подложне епископским канонима, па се вјерује да су лик Исуса нацртали на стијени сами испосници из Пећинске цркве – каже Драган Боснић.

БОГОРОДИЦА СА КРИЛИМА

МЕЂУ многобројним фрескама у манастирима широм Србије постоје још две које су толико необичне да код вјерника изазивају невјерицу. У манастиру Суково двије фреске – Свети Кристофер живописан са коњском главом и Богородица осликана са крилима, представљају раритет у цијелом хришћанском свијету.

Једна група стучњака за фреско скикарство сматра да је лик младог „Ћелавог Исуса“ дјело сликара или групе мајстора, који су били под јаким утицајем разних хришћанских религија. Тек камера мајстора фотографије Драгана Боснића забиљежила је да је „Ћелави Исус“ млад човјек, са готово дјечијим ликом, буцмастим образима, плавим очима и божанским ореолом. Груди и руке су му голи, јер на себи има бели огртач. Не држи крст, али има подигнута три прста као знак крштења.

– Фреска данас љепотом привлачи велики број вјерника и туриста – открива хроничар Драган Боснић.

Храм Светог Петра и Павла је атрактивни средњовјековни споменик културе са остатком фресака из 13. вијека. Ужива заштиту државе. Црква се налази у стијени, гдје су у камени масив укљештена врата и два прозора. До прије десетак година и поменута црква је била запуштена, а онда је уз ангажовање црквених власти, стручњака, али и самих мјештана подигнут звоник, а улаз у пећину је осигуран вратима. Удружење за очување традиције и старих заната „Дамско срце“ конкурисало је пројектом за израду камене стазе код Светске туристичке организације, која је одобрила 13.000 долара. Данас се до Пећинске цркве и „Ћелавог Исуса“ долази каменитом стазом.

СТАРА планина обилује природним љепотама, али и културно-историјским и вјерским знаменитостима, попут фреске ћелавог Исуса у пећинској цркви Светих Петра и Павла у пиротском селу Рсовци.

Према процјенама историчара умјетности и фрескосликара, ова јединствена фреска која се налази на сјевероисточном дијелу пећине, близу каменог свода, настала је у 13. вијеку и прави је бисер фрескосликарства.

Претпоставља се да су је радили испосници са Синаја. Исус је приказан као младенац, односно млад и без косе – ћелав.

Пећинска црква и сама фреска посљедњих година су у центру пажње многобројних излетника и туриста који походе овај крај. Минулих деценија, тачније година, ово остварење је рестаурирао и конзервирао чувени кописта Народног музеја из Београда Часлав Цолић, који је поријеклом из пиротског села Јалботина.

Према ријечима историчарке умјетности у Пироту Радмиле Влатковић, ово је јединствена представа, односно остварење непознатих аутора на коме је Исус приказан као младенац без косе, наводе Новости.

Прије петнаестак година, у подножју брда Камик, на десној обали Височице, гдје се налази поменута пећинска црква, откривена је и стара некропола.