Када су заузели територију наше земље, Турци су многе српске цркве претворили у џамије, па су то хтјели да учине и са дечанском манастирском црквом.

ХТЈЕЛИ СУ ДА ПРЕТВОРЕ СВЕ ЦРКВЕ У ЏАМИЈЕ

Силна турска војска и много њихових вјерских великодостојника са њиховим поглаваром дошли су у Дечане да би тај чин био што свечанији.

Због одбране од Срба, Турци су распоредили своју војску око манастира, а муницију смјестили у кулу звонару на великој капији. Главни војсковођа са доглавницима смјестио се у најбоље одаје конака и онда позвао игумана и монахе па им предложио им да се потурче, а ако то не ураде да одмах напусте манастир.

Игуман и братија молили су, преклињали, плакали, обећавали злато, само да Турци оставе манастир на миру, али ништа није помогло. Пошто су одбили и да се потурче, Турци их истјераше из манастира и они су се повукли у испоснице у клисури више манастира.

Турци су одмах поставили на кулу звонару над капијом свој полумјесец са звјездом, као знак потурчења. То су хтјели да ставе и на црквено кубе, али због велике висине без скеле то нису могли одмах учинити, па су оставили за касније. По истјеривању калуђера, у манастиру је остао само још свети краљ на кога Турци нису рачунали.

ОДРЖАН ОБРЕД

По договору међу Турцима, обред претварања цркве у џамију имао се започети пред главним улазом у цркву. Цијели простор испред цркве застрт је ћилимима. У средини, на почасним мјестима, налазили су се заповедник војске Татарин и остали великодостојници.

За главног вјерског старјешину одређено је мјесто пред главним вратима са јужне стране. Када су трубе и таламбаси огласили почетак свечаности, војска споља радосно јурну унутра и испуни сав простор око цркве. Тада вјерски старјешина поче да клања на свом мјесту. Али у том часу земља се затресе и фигура лава стражара са јужне стране поред прозора Светог Георгија откину се, паде на главу вјерског старешине и размрска је. Његова крв и мозак попрскаше све великодостојнике око њега.

Истовремено препукну свод паперте, поломише се мермерне плоче међу гробовима Светог краља и Свете Јелене и изби чудан пламен, који моментално обави цркву изнутра и споља и упали Турке који су стајали уза зид црквени. Овим збивањима придружи се и страшна олуја са провалом облака, муњама и громовима. Један гром удари у полумјесец на кули, запали муницију у њој и кула се уз страшну експлозију сруши. Са кулом се сруши и краљева палата.

Од провале облака Бистрица надође од брда до брда, и заједно са водом која се сјури низ брдо више манастира, преплави манастирску порту и однесе све што јој се нађе на путу. У тој катастрофи, према сачуваном предању, настрадало је мноштво Турака, а војсковођа Татарин се спасао чудним случајем са остатком војске, која се налазила подаље од манастира.

Али и он је платио главом, када је бјежећи из Дечана улазио у Пећ, гдје га је по предању убио капетан Лека Дукађинац, из освете због његове намјере да дечанску цркву претвори у џамију.

Турци су га прогласили за свога свеца, ставили му на гроб плочу са натписом, озидали му турбе и палили кандило на његовом гробу. Споменик са натписом уништен је приликом ослобођења ових крајева 1912. године, а турбе се срушило 1926. године.