Свакодневно читање Светог Писма требало би да је насушна потреба сваког вјерника. Такав труд Бог награђује.

Један православни мислилац овако говори: сјети се да ће Свето Јеванђеље ријешити твоју вјечну судбину. По њему ће нам се судити и према томе како смо се овдје на земљи односили према њему, добићемо у својину или вјечно блаженство, или вјечне казне.

Под Светим Писмом или Библијом подразумевамо књигу у којима су Духом Светим руковођени Божји људи забиљежили Откривење Божје. Библија је Божја ријеч, посебна књига, која не може да се чита као друге књиге. Као драгоцијени лијек који се помало узима, Библију треба читати свакодневно, полако, са разумјевањем и доживљавањем. Практичан савјет који су препоручили многи молитвеници и истраживачи Светог Писма је тај, да се одреди једна, двије, или три главе дневно.

Међутим, свети оци упозоравају и на опасност механичког формалног читања. Св. Никодим Агиорит овако каже: „Они који себи поставе таква правила обично журе да прочитају све, не бринући да ли долази до умиљења од онога што се чита и да ли се у уму рађају узвишене мисли. Када не успеју да прочитају све што су одредили, узрујавају се и љуте не због тога што су се лишили духовних плодова од читања, него што нису све прочитали“.

Свети Исак вели: „Ако хоћеш да од прочитаног имаш користи и да разумеш оно што прочиташ, не обраћај пажњу на број прочитаних страна, него се удубљуј у ријечи Светога Духа док ти се душа не задиви Божијем домостроју и почне хвалити Бога. У ропском читању нема мира уму; узрујаност смета да се схвати смисао и, слично пијавици која исисава крв из тијела, краде човјеку мисли“.

Корисно је своја запажања записивати. Такав труд Бог награђује. Један православни мислилац овако говори: „Отварајући ради читања књигу – Свето Еванђеље, сјети се да ће она ријешити твоју вјечну судбину. По њему ће нам се судити и према томе како смо се овдје на земљи односили према њему, добићемо у својину или вјечно блаженство, или вјечне казне“.

Парадокс је да многи интелектуалци не читају Библију. Читају свјетске писце, а за вријеме цијелог свог живота „не стигну“ да прочитају Библију. Библија садржи два завјета (тестаментум). Замислите човјека који је добио два вриједна тестамента и цијелог живота их не отвори!

Важност читања Светог Писма лијепо истиче и блажени Јероним: „Не познавати Писмо, то је не познавати Христа“. Други свети оци, посебно блажени Августин још нешто истичу: „Бог је свете књиге, што их је сам надахнуо, намјерно посуо тешкоћама, да нас подстакне на њихово пажљивије читање и продубљивање, па да се вјежбамо у потребној духовној понизности, кад спасоносно опазимо границе свога ума“.

Свети оци веома наглашавају неопходност молитвеног расположења при читању Светог Писма. Лијепо је речено: „Писмо се на кољенима разумије“. Такође је одавно примјећена зависност разумијевања и тумачења Светог Писма од моралног стања човјековог. Отуда није чудо што су свети оци најбоље тумачи Светог Писма, јер су они својим животима остварили науку Светог Писма. Зато теолози морају да своје познавање Светог Писма стално богате искуствима оних који су у познавању Светог Писма испред њих.

Из књиге „Увод у Свето Писмо Старог Завјета“.