Раније објављено истраживање показује да су Велика Британија и САД знале шест недјеља прије масакра у Сребреници да ће та енклава пасти, али су је жртвовале, пише британски Гардијан.

ШЕСТ недјеља раније се знало да ће Сребреница пасти!

Сребреница је жртвована у настојањима да се постигне мир, наводи овај лист.

У тексту насловљеном „Како су Британија и САД одлучиле да препусте Сребреницу њеној судбини“, аутори, новинар Ед Вулиами и бивша портпаролка Хашког трибунала Флоранс Артман, наводили су раније да „данас постоји маса доказа да је пад Сребренице био дио политике три велике силе – Британије, Француске и САД – и руководства Уједињених нација, у потрази за миром по сваку цијену, мира на рачун Сребренице“.

„До сада, увијек је истицано да је такозвана ‘завршна стратегија’ којом се дошло до мировног споразума и послијератне мапе Босне, била посљедица ‘реалности на терену’, након пада Сребренице. Оно што се сада открива је да је ‘завршница’ претходила том паду и како се испоставља – од њега зависила“, наводе аутори.

У тексту се износи хронологија догађаја везаних за Сребреницу, и изјаве актера који иду у прилог томе да је злочин у Сребреници био очекиван.

Аутори наводе да је у априлу 1993. Савет безбједности УН поднио извештај у којем је упозорио на потенцијални масакр уколико српске снаге уђу у Сребреницу.

Писци текста у „Гардијану“ објашњавају како су велике силе имале за циљ да се укине постојање енклава, да су биле свиесне да ће услиједити етничко чишћење Сребренице, али и како су припадници УНПРОФОР оставили цивиле незаштићене и одбили да им помогну.

„Према америчким депешама са којих је скинута ознака тајности, детаљи злочина дошли су до западних обавјештајних служби много прије него што је почео 13. јула, а ЦИА оперативци гледали су готово ‘живи’ пренос на локацији у Бечу“, пише Гардијан.

У тексту су описани и сусрети западних званичника са представницима муслимана, али и Слободаном Милошевићем, Радованом Караџићем и Ратком Младићем, подсјећа Курир.

„Ниједан политичар, дипломата или високи војни функционер није нашао за сходно да поднесе оставку због издаје Сребренице”, закључују аутори, наводећи да су многи који су били умјешани „унапријеђени или помјерени на уносне позиције“.