ВИДЉИВ са околних путева, на узвишењу покрај магистралног пута Приштина – Митровица, свједок славног јунаштва српске војске, споменик косовским јунацима на Газиместану, саграђен 1953. на иницијативу града Приштине, а по пројекту чувеног архитекте Александра Дерока, годинама скрнаве Албанци!

Осим споменика који се својом висином издваја и уочава са удаљености од неколико километара усред околне шуме, недалеко од спомен-обељежја назире се мноштво нелегалних објеката, полуизграђених, који, надомак комплекса, скрнаве српску светињу.

Поред приземног објекта фирме „Ораца“, налик на магацин који је још 2007. године нелегално изграђен са десне стране прилазног пута који од главне магистрале води до споменика, нешто испред, на око 150 метара од уласка у спомен-комплекс, са лијеве стране, у шта су се уверили репортери „Новости“, изграђен је „свежи“ бетонски темељ. Иако су радови тренутно обустављени, уређен је прилазни пут, који указује на намјеру да се радови овде наставе.

– Ово је нечувено и не постоји нигдје на свијету да се један споменик који постоји вијековима, овако, практично заклања. Прво је прије петнаестак година са десне стране прилазног пута саграђено некакво складиште, па су са лијеве стране на пољанама грађене куће, а сада је завршен темељ за некакав објекат готово поред самог пута који води ка спомен-комплексу – прича нам огорчено Јован С. (63) из околног српског села, удаљеног неколико километара од споменика.

Указује да нико од надлежних приштинских привремених институција не реагује на нелегалну градњу иако се, како објашњава, спомен-комплес чак и по тзв. косовском закону налази у заштићеној специјалној зони. Иако су, каже, медији данима „брујали“ када је те 2007. овде никао први нелегални објекат, адекватне реакције и забране су изостале.

РЕНОВИРАНО

ЧИТАВ комплекс од више стотина метара ограђен је жичаном оградом. Реновиран је пре неколико година поводом обоиљежавања шест вијекова од Косовске битке, када су око куле постављени бијели стубови од мермера.

– Плашим се да ће и сада бити исти случај и са новим бетонским темељом. А, одмах испред бетонске конструкције, изграђен је асфалтни пут који води до вишеспратнице и десетина околних кућа – говори нам Јован.

ВИЈЕКОВИ

ИАКО су до 1953. овде постојала спомен-обележја, она су кроз вијекове рушена. Овај споменик, у облику куле и налик средњовијековном утврђењу од камена, висок је 25 метара и налази се на маленом узвишењу насред пољане.

– Овде сијају душе косовских јунака. Њихова храброст да крену у бој са неупоредиво бројнијом и опремљенијом турском војском и сада је несхватљива, али њихове жртве нису биле узалудне – сјећамо се ријечи бака Маре Лазаревић из околног Бабиног Моста, села у општини Обилић, која је обилазила радове док се градио споменик, а чији је отац био главни мајстор.

И док је околни плато поплочан, на предњој страни споменика, посјетиоце дочекују стихови чувене Лазареве клетве уочи Косовског боја:

КО је Србин и српскога рода,

А не дошао на

бој на Косово,

Не имао од

срца порода

Ни мушкога

ни дјевојачкога,

Од руке му ништа

не родило

Рујно вино ни

пшеница бијела

Рђом капо док

му је колена…

Дрвена врата са задње стране споменика, која су за Видовдан ове године била затворена, сада су отворена и може се попети до врха куле до којег води 113 степеника. Крај степеника на зидовима уклесани стихови епских пјесама из косовског циклуса, а на самом врху на бакарној плочи, налази се читав план Косовске битке.