30/04/2022
Аџић је, након обиљежавања 27 година од егзодуса Срба из западне Славоније, рекао новинарима у Градишци да је и данас опредјељење грађана и градских власти да се окупе и одају пошту невиним жртвама које су изгубиле животе бјежећи у колони према мосту спаса.
– Градишка жели и даље да остане отворена за све људе добре воље, али не можемо да заборавимо страдање недужних људи, а још већа трагедија је што за злочине почињене над Србима из западне Славоније нико није одговарао – истакао је Аџић.
Предсједник Удружења Срба протјераних из западне Славоније Крста Жарковић навео је да Срба поријеклом из овог дијела Хрватске сада најмање има на мјесту рођења, а највише у Србији, Аустралији и другим дијеловима свијета, док су поједини живот наставили у Градишци и другим дијеловима Републике Српске.
– Књиге кажу да Срби у западној Славонији постоје 700 година. Након свих ратова, никад и нико од Срба ништа није наслиједио, увијек смо прогањани и убијани и ово је први рат гдје смо спасили животе, иако смо остали без територије – нагласио је Жарковић.
Од 1991. до 1995. године у западној Славинији страдао је 1.241 Србин, а само у акцији „Бљесак“, од 1. до 4. маја 1995, погинуло је њих 263, од којих 107 цивила, 43 жене и 12 дјеце.
Код спомен-обиљежја страдалим Србима из западне Славоније од 1991. до 1995. године, у Градишци је данас служен парастос и положени вијенци и цвијеће.
Вијенце су положили предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, потпредједник Народне скупштине Републике Српске Денис Шулић, посланици Народне скупштине Српске и Парламентарне скупштине БиХ, те остали представници републичких институција и града Градишка, Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука и српских организација проистеклих из претходних ратова.
09/03/2026
