Голубачки град или тврђава Голубац је средњовјековна тврђава, споменик културе од изузетног значаја. Налази се у Националном парку Ђердап, на десној обали Дунава, 4 км низводно од данашњег насеља. Смјештена је на високим литицама, на мјесту на ком се ријека сужава, на самом улазу у Ђердапску клисуру.

Године 1426. угарски краљ Жигмунд Луксембуршки и српски деспот Стефан Лазаревић склопили су споразум у Тати којим је Угарска признала Ђурађа Бранковића за Стефановог насљедника. Заузврат је Ђурађ морао да врати Угарској посједе и градове које је Жигмунд дао на управу Стефану као свом вазалу. Један од тих градова био је и Голубац.

У јулу 1427. године умро је деспот Стефан. Господин Ђурађ Бранковић требало је да врати Голубац, јаку тврђаву и згодно пристаниште, од великог стратешког значаја, угарском владару. Међутим, заповједник тврђаве војвода Јеремија тражио је од Жигмунда 12.000 дуката, колико је војвода, како је сам тврдио, дао деспоту Стефану како би управљао градом. Јеремија је приложио и документ у вези са својим потраживањем, али је Жигмунд оспоравао печат на њему, те је одбио да исплати тражену суму, подсјећа портал Лепоте Србије.

Ђурађ Бранковић је покушао да посредује између свог војводе и угарског краља. Отишао је у Голубац, али га је Јеремија, и поред тога што му је гарантовао безбједност, напао на самој капији и натјерао га да се повуче.

Како Угари нису хтјели да плате за предају града, Јеремија се окренуо Османлијама. Крајем 1427. године град је прешао у руке султана Мурата другог. Већ наредне, 1428. године, под Голупцем се одиграла чувена битка између снага султана Мурата, са једне, и краља Жигмунда, са друге стране.