Краљевски дворови српске престонице, некадашњи домови српских владара, представљају понос Београда и важан су дио културног насљеђа.

Стари двор

Велелепна здања налазе се у склопу два комплекса – Теразијама припадају стари и нови двор, док се на Дедињу налазе Краљевски и Бели двор.

Стари двор

Стари двор се налази у срцу престонице, на раскршћу улица Краља Милана и Драгослава Јовановића. У њему се данас налази Скупштина града Београда, и то је једно од најрепрезентативнијих здања академске архитектуре 19. вијека.

– Двор је почео да се гради 1881. године, како би се у њега уселили краљ Милан Обреновић, његова супруга Наталија и син Александар. Дворац који као да се из бајке преселио у реалност – окружен оградом од китњастог, кованог гвожђа, раскошним вртом, куполама са позлаћеним крунама, припадао је краљевској династији. Двор је претрпио велика оштећења током ратова, па је након низа реконструкција доста промијенио свој првобитни изглед.

Нови Двор

Нови двор се налази на Андрићевом вијенцу и тренутно је сједиште Председника Републике Србије. Саграђен је 1911. године по плану архитекте Стојана Тителбаха у академском стилу.

– Краљ је, превасходно живио у вили на Сењаку, док је двор, са својих 60-так соба, остао као китњасти одраз префињеног укуса и моћи владајуће династије. У десетине соба спадала су три велика, главна салона, девет радних кабинета, пет купатила. Од 1935. године у згради је био смјештен Музеј кнеза Павла, када је уређење ентеријера повјерено најбољим стручњацима – кажу стручњаци Миленијум тима и додају да је двор отворен и за туристичке посјете.

Краљевски Двор

Краљевски двор се, заједно са Белим двором, налази на Дедињу, на имању површине 135 хектара. У власништву је Републике Србије и уступљен је престолонасљеднику Александру другом на коришћење, наводе из Миленијум тима.

– Саграђен је по плану архитекте Живојина Николића и академика Николаја Красова у периоду 1924. – 1929. Изграђен је личним средствима краља Александра првог, у српско-византијском стилу са фасадом обложеном бијелим брачким мермером.

Бели Двор

Бели двор, саграђен је по плану архитекте Александра Ђорђевића, од 1934. до1937. године, а реновиран је послије Другог свјетског рата, и има значајну улогу у новијој Српској историји, кажу из Миленијума, наводи портал Лепоте Србије.

– Краљ Александар први је започео градњу двора личним средствима и намијенио га је својим синовима, а како није доживио завршетак градње, довршио га је кнез Павле. Спољашњост двора је у стилу класицизма, а нутрашњост здања има велику умјетничку вредност. У Златном салону је касетирана дрвена таваница обложена листићима злата, као и библиотека са 35.000 књига, свечани хол и велика трпезарија.