На челу Београда, од 1839. до данас промијенило се 66 градоначелника, али ниједан није оставио такав траг као Бранко Пешић.

Бранко Пешић

Овај Земунац од 1965. до 1974. године столовао је у Старом двору. За тих девет година, Београд је са 680.000 порастао на 920.000 житеља. Изграђено је чак 86.000 станова! У то вријеме другови и другарице добијали су новоизграђене некретнине. Међутим, Пешић је живио скромно у приземној кући коју је наслиједио.
Пешић је за живота био цијењен у јавности због тога што је стално желио да помаже грађанима. Није имао службени аутомобил ни шофера. Возио је свог “пежоа 504” и “опел аскону”, са којима је често знао да успут вози своје суграђане. Београђани су били толико слободни да су га звали на кућни телефон, а нису се устезали ни да му у Земуну закуцају на врата. Лукавством успио је да изгради модеран ауто-пут.

Знао је данима да обилази привредне гиганте, да их одобровољи да дају новац за инфраструктуру. На простору данашње Аутокоманде, 1967. налазиле су се старе касарне и логор, а туда је требало да се изгради данашњи ауто -пут. Генерал Иван Гошњак је Пешића готово истјерао из канцеларије, када му је овај понудио 43 хектара земље у Макишу, а да армија напусти плац од 10 ари који је на траси будућег пута. Тад је Пешић прибјегао лукавству.

На једном пријему, испред холандске краљице гласно је хвалио Тита, како му он помаже око изградње пријестонице. Маршалу је било мило како овај лијепо говори о њему, па му рече, “шта год ти треба, ја ћу ти помоћи”. И тако је Пешић изградио главну магистралу преко војног логора.

Много је волио бокс
Чак је и очеву кафану дао на коришћење једном клубу. Није му било страно ни да се потуче. Једном је изударао двојицу силеџија који су на улици давили милиционера.

– Једном, док је био предсједник Општине Земун, спасио је једну дјевојку од насилника. Сутрадан, након што их је истукао, претучени насилници су дошли у његов кабинет да се извињавају – присјећа се Лазар Пешић.

Поред обичног свијета, цијениле су га многе личности из јавног живота.

– За његов 50. рођендан, тадашња елита, поклонила му је јединствену књигу са посветама. Међу потписницима су били Душко Радовић, Љуба Тадић, Милена Дравић, Драган Николић, Чкаља, Павле Вуисић, многи сликари и пјесници тог доба – прича Лазар, док листа странице пожутелог албума, објавиле су „Новости“.

У биографији Бранка Пешића пише да је рођен 1922. године у Земуну, гдје је завршио основну школу и Гимназију. Непосредно пред рат уписао је Правни факултет у Београду.

Када се запуцало, узео је пушку у руке и отишао у рат.
Заједно са стотинама сремских партизана, прешао је преко Саве у Босну. Борио се на Сутјесци, гдје је био и рањен. Учествовао је у борбама за ослобођење Београда и Земуна, октобра 1944. године. Послије рата почиње политичку каријеру. Обављао је низ значајних функција.

Преминуо је 4. фебруара 1986, у години када је требало да оде у пензију.