НОВОСТИ

БИЛА ЈЕ НЕСРЕЋНА ЉУБАВ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА: Својој вољеној посветио је ОВУ пјесму, за коју данас сви мисле да је Чолина |

ТО ЈЕ МОГАО САМО ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ: Једном реченицом открио какав је заиста био |

СРБИН ЖИВИО 130 ГОДИНА: Имао је 5 ЖЕНА, а сваког јутра радио је ИСТУ СТВАР која му је продужила живот |

ЗНАТЕ ЛИ ЗАШТО НИКОЛА ТЕСЛА НИЈЕ МОГАО БИТИ ОДЛИКОВАН ОРДЕНОМ СВЕТОГ САВЕ ПРВОГ РЕДА? Све због сусрета са краљем |

НОЋ У КОЈОЈ ЈЕ УБИЈЕН КАРЂОРЂЕ: Овако се одиграо један од највећих догађаја у српској историји |

НЕ МОЖЕМО ЖРТВЕ ПРОДАТИ ЗА КУПОВИНУ ЉУБАВИ ОНИХ КОД КОЈИХ ЉУБАВИ НЕМА Од хрватске руке више од 1.730.000 што побијених што прогнаних Срба |

ВJЕРУЈЕ СЕ ДА КО ГА НОСИ, ИМАЋЕ УСПЈЕХА У ЖИВОТУ Заборављено српско име поново улази у моду |

БРИГАДА ОД ПОВЈЕРЕЊА „Оклопњаке“ звали увијек кад је најтеже |

УБИЛИ СЛАЂАНА ОД 13 ГОДИНА Минобацачке гранате испаљене са муслиманских положаја на Игману |

НЕКАДА КЛАЛЕ УСТАШЕ, А ПОТОМ И ПАРАВОЈНИ „ТИГРОВИ“ Покољ 12 српских дјечака и десетина српских цивила |

Борисав Станковић- пјесник људске трагике

21/10/2021

Српски писац Борисав Станковић /1876-1927/, пјесник младости, љубави, пролазности живота и људске трагике, те дубоки аналитичар политичких и психолошких процеса у српском друштву, умро је 22. октобра 1927. године.

 

Борисав Станковић

Борисав Станковић писао је о Врању и југу Србије, дегенерацији старих трговачких породица и таласима промјена, описујући патријархалну атмосферу родног града и потчињеност појединца свемоћном суду чаршије.

Овај сјајан познавалац људске душе сликао је ликове изражених психичких и чулних особина којима господаре страст и дерт /јад, бол, туга/, доводећи их у жесток сукоб са моралним назорима мале средине.

Његова најпознатија дјела су књиге приповједака „Из старог јеванђеља“ и „Стари дани“, драме „Коштана“ и „Ташана“, те роман „Нечиста крв“. Написао је и мемоаре „Под окупацијом“.

Цјелокупно књижевно дјело Борисава Станковића везано је за Врање.

Станковићево стваралаштво углавном се сврстава у реализам, али има особине које нагињу ка натурализму.

Новија критика сврстава га у зачетнике модерне српске књижевности.

Борисав Станковић увео је врањански говор у књижевност, због чега је био стално критикован од многих савременика школованих на Западу.

Они су критиковали Станковићев језик и стил писања, говорећи да су његова дјела „неписмена и оријентална“.

Пишући у вријеме када се млађа генерација све интензивније оријентише према западњачким узорима, Борисав Станковић остао је привржен реалистичким традицијама, а дјела су му прожета осјећањем наклоности према патријархалном свијету Старе Србије.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести