Легендарни мајор Приједора – Зоран Карлица, био је комадант тенковске јединице 43. Приједорске моторизоване бригаде (током 1991. године назив јединице је био 343. из састава ЈНА). Био је од огромне помоћи током борби у Западној Славонији у јесен 1991.

Vojska Republike Srpske

Подлегао је ранама 6.јуна 1992. на ВМА у Београду. Тај дан су муслимански екстремисти напали град. Једна група је покушала да заузме највећи солитер и радио телевизију у граду за снајперски положај и пуштање дезинформација с циљем дизања панике. У тадашњој Партизанској улици на пут им је стао Зоран и након борбе група је разбијена, наводи се на порталу „Војска Републике Српске”.

Напад на Приједор је била акција муслиманских паравојних формација са циљем окупације града. Интервенцијом припадника МУП-а и војника Војске Републике Српске напад је одбијен и спријечен је масакр, који је био планиран над цивилним становништвом. Тог дана муслиманске снаге су починиле ратне злочине над заробљеним војницима и полицајцима.

Дана 22. маја 1992, у 19 часова, муслиманске паравојне формације са подручја Хамбарина извршиле су оружани напад на припаднике Војске Републике Српске. Напад на челу са Азизом Алисковићем је изведен тако што су на цивилни аутомобил у којем су се возили припадници Војске РС, који су се враћали својим кућама, најпре зауставили на контролном пункту нелегалних снага, а потом отворили ватру на њих. То се десило на излазу из приједорског поља, на којем је отворена ватра и при том су смртно страдала два припадника Војске Српске, а четворица су рањена.

У том нападу погинули су Радован Милојица и Раде Лукић, док су Раде Милојица, Синиша Мијатовић теже рањени, а Недељко Антуновић и Миленко Лулић су лакше рањени.

Иако је кризни штаб у Приједору тражио од мјесне заједнице Хамбарине да се изруче кривци за напад, нико се није одазвао позиву.

Истог дана Кризни штаб Приједор, нешто прије 15 часова, путем Радио Приједора је саопштио јавности одлуку о предаји нелегално стеченог оружја до 27. маја у касарни Жарко Згоњанин у Приједору. Тако је кренула акција враћања нелегално стеченог оружја, у којој је прикупљено око 500 цијеви углавном оружја Територијалне одбране. Међутим оружје су одбили предати мјештани Мјесне заједнице Козарац и још неколико околних муслиманских села.

Сљедећег дана, 24. маја 1992, у 14 часова, муслимански екстремисти и „Зелене беретке” су из правца Козарца и Камичана напали војну колону на магистралном путу Приједор — Бања Лука, а посље узвраћеног напада се показало да зелене беретке имају велику количину наоружања и да су се дуго и темељито припремали за рат. У ноћи између недеље и понедељка, око два сата, извршен је напад на касарну Жарко Згоњанин и на припаднике Восјке Републике Српске. У исто вријеме кад је из насеља Горња Пухарска нападнута касарна трајао је и напад муслиманских формација у Козарцу и Кевљанима, што говори о организованом нападу и синхронизованом ђеловању „Зелених беретки”. Сви напади су успјешно одбијени, наведено је на „слободој енциклопедији”.