Некада давно у Срему су живјели Келти, послије њих Римљани, Срем су освајали Турци и Аустроугари. У једном периоду историје, Срем је био на граници између турског и аустријског царства и припадао је Војној крајини. Велики ударац на подручје Срема и српски народ десио се стварањем такозване Независне државе Хрватске.

Српско становништво у Срему борило се за свој опстанак, национални идентитет и језик пружајући отпор покатоличавању и примању исламске вјере. Велику улогу у томе, као представник српског народа, имала је православна црква и њени поглавари.

Данас, у велелепном здању из 18. вијека налази се једна од двије зграде Музеја Срема у коме се чувају и излажу драгоцјени предмети и умејтничка дјела као свједоци догађаја из прошлости.

У оквиру сталне историјске поставке посјетиоци могу да пођу путем богате историје Срема.

Разне вриједне оставе пронађене су на сремским њивама послије Другог светског рата када је почело дубоко орање. Пронађен је накит, средњовјековни новац из цијеле Европе јер се кроз Срем пролазило, путовало ка Србији и Цариграду, а у Срему се налазила и ковница новца.

Из периода турске владавине, када се Сремска Митровица се звала Шехер Митровица, чувају се средњовјековне сабље као и рукописне књиге Србуље које су настале у 15. и 16. вијеку. У Музеју Срема изложен је Службеник за литургију Јована Златоустог и Светог Василија Великог који је штампан у Венецији.

Период Аустријско-турских ратова

Један дио Срема припадао Војној граници која је била тампон зона између Турске и Аустроугарске.

„Српски народ много патио јер му је Турска нанијела пуно зла. Аустроугарска је искористила то национално осјећање и патњу код Срба граничара. Када би одлазили на вјежбе за европско ратиште, посебно би се за Србе правиле војне вјежбе тако што би се као мета постављало страшило у турској одјећи. Национално осећање је искоришћено за војне вјежбе и постизање циља“, објашњава Оливера Делић кустос Музеја Срема и аутор сталне историјске поставке.

„Када гледате слике ратника из тог периода нпр. Карађорђа, видите да су они обучени у народно одјело и да имају два пиштоља јер су у рату против Турака, а касније и на европским фронтовима, користили коње. Када иду у једном правцу, једном руком држе узде а другом руком пуцају, када се окрену онда врате тај пиштољ и обрну се руке“, описује кустос Оливера Делић.

Након аустријско-турских великих ратова дат је проглас да се јаве сви који су имали земљу на подручју Срема. Међутим, како су то били веома тешки ратови, доста нашег становништва које је живјело у Срему и Војводини је изгинуло или се разбјежало. Они који су примили ислам отишли су за турском војском, они који су остали вјерни православљу били су десетковани. Земља је била необрађена и пуста, мало људи се јавило на тај позив, наводи портал Опанак.

Портрети Арсенија Јовановића и митрополита Стефана Стратимировића

У Музеју Срема изложен је портрет Арсенија Јовановића Шакабенте, слика непознатог аутора која потиче из 18. вијека, 50 година након сеобе.

Арсеније Јовановић Шакабента био је пећки патријарх, затим карловачки митрополит, који је активно радио на ослобођењу Србије од Турака и предводио другу велику сеобу Срба 1740. године.

На другом портрету је Стефан Стратимировић, православни митрополит карловачки, представник нашег народа у аустроугарској монархији. Аутор портрета из 1820. године је српски сликар Павел Ђурковић.

Свештена лица, митрополити били су представници српског народа и зато је њихов значај велики. Црква је у то вријеме очувала национални идентитет Срба, борила се за аутономију језика, писма и за српске школе.

Слика „Сеоба Срба“ Паје Јовановића

„Сеоба Срба“ дјело једног од наших највећих сликара Паје Јовановића настала 1895. године. Велике сеобе Срба десиле су се у 17. и 18. вијеку када је српско становништво из јужних крајева и са Косова мигрирало на сиевер у подручје тадашње јужне Угарске (Војводине) и аустријске Војне крајине. У У Музеју Срема, чува се ова слика настала техником олеографије, репродукције у више примиерака.

„Слика Сеоба Срба била је култна слика Срба у Војводина, често је красила њихове домове. Слика представља припадност , колективно сиећање, евоцирање, украшавање и грађански престиж. Она је о свему говорила када су уђе у једну грађанску кућу. Била је велика храброст имати такву слику у кући у Аустроугарској у одређеним кризним моментима“, истакла је кустос Музеја Срема Оливера Делић.

Драгоцjене иконе из фрушкогорских манастира

У Музеју Срема изложене су драгоциене иконе из фрушкогорских манастира које потичу из 16, 17. и 18. вијека. Послије Другог свјетског рата Технички биро у граду добија од покрајинског Генералштаба налог да се изврши прикупљање цјелокупне културне заоставштине која се налази у порушеним манастирима на Фрушкој гори. Радници из културе Митровице сакупили су одбачене и уништене иконе које се сада чувају у Музеју Срема. Многе су добиле заштиту и обраду како би се очувале. Икона пророка Јеремије је сврстана у изузетну вриједност у народном благу Србије.

Свети Никола

У Музеју Срема чува се импресивна оригинална слика „Свети Никола“, српског сликара Уроша Предића.

Племићка породица Бајић

Породица Бајић дошла је у Митровицу половином 17. вијека. Јанко Бајић је из села Блаце у Македонији довео цијелу породицу у у Митровицу јер је био близу пријелаз преко Саве у Србију. Он је био трговац, стекао је велику имовину трговином и био је толико јак да је приликом опсаде Шапца дао своју флоту и послао грађевински материјал. Због тога и због велике количине новца који је Јанко Бајић дао у царску касу, породица је добила племићку титулу. Породица Бајић дала је љекаре, психологе, правнике… сви су они и данас утицајни и знани људи за одређене области којом се баве.