Предсједавајућа Клуба посланика СНСД у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ изјавила је да се у разговоре о измјенама и допунама Изборног закона у БиХ није требало ући без јасног политичког става о кључним питањима.

Сњежана Новаковић Бурсаћ

У расправи о Приједлогу измјена и допуна Изборног закона БиХ који се разматра по скраћеном поступку, а које је предложила група посланика странака из Федерације БиХ, Бурсаћева је оцијенила неозбиљним предлагање великог броја измјена и допуна које се тичу нових технологија без претходно спроведених потребних предрадњи.

Према њеним ријечима, посебно је неозбиљно фингирање неке демократије увођењем нових технологија, док се жмури и ћути на гласове из иностранства, код којих се не зна ко гласа.

Бурсаћева се осврнула и на приједлог да се Централној изборној комисији /ЦИК/да овлаштење да проводи поступак утврђивања одговорности.

– Даје се таква надлежност тијелу које треба да спроводи изборе – истакла је Бурсаћева и додала да се озбиљним не може сматрати ни давање овлаштења ЦИК-у да проводи поступак утврђивања да ли је политички субјетк изнио лажне информације.

Образлажући негативан став Уставноправне комисије Представничког дома на Приједлог закона о измјенама и допунама Изборног закона, предсједавајућа Комисије Алма Чоло оптужила је чланове овог тијела из СНСД и ХДЗ да су већином гласова одлучили да буде донијета таква одлука.

– Нема аргументоване расправе, битно колико је присутно оних који ће гласати за или против – тврди Чоло, која сматра да предложени закон представља цјелокупан пакет за побољшање изборног законодавства и изборног процеса у БиХ.

Према њеним ријечима, ово је резултат рада представника странака, експерата ОЕБС-а, Венецијанске комисије и Делегације ЕУ.

Борјана Кришто из ХДЗ БиХ истакла је да је мишљење Уставноправне комисије негативно јер се ХДЗ не може понашати како неко други мисли.

– ХДЗ има своје ставове и њих заступа. Ови принципи не одговарају принципима транспарентности и интегритета изборног процеса – рекла је Кришто и упитала шта може бити заштита интегриетата ако не спровођење одлука Европског суда за људска права и Уставног суда БиХ, што предложени закон не чини.

Она је додала да је заштита интегритета изборног процеса и именовање ЦИК-а у складу са законом.

Никола Ловриновић из ХДЗ става је да предложеним рјешењима није обухваћена највећа изборна крађа, а то је лажно национално представљање, док Нермин Никшић из СДП тврди да је јасно коме у БиХ нису циљ фер и поштени избори.

Посланик А-СДА Јасмин Емрић рекао је да Уставноправна комисија руши оно што није по вољи владајуће већине и пита који од принципа предложеног закона – јачање интегритета изборног процеса и транспарентности – нису по вољи владајућим странкама.

Приједлог закона о измјенама и допунама Изборног закона у парламентарну процедуру упутили су посланици Адил Османовић, Халид Гењац, Алма Чоло, Сафет СоФтић, Шемсудин Дедић, Нермин Мандра, Шемсудин Мехмедовић, Един Мушић, Едита Ђапо, Саша Магазиновић, Нермин Никшић, Зукан Хелез, Мирјана Маринковић-Лепић, Аида Баручија, Дамир Арнаут, Предраг Којовић и Денис Звиздић.