Обраћање загребачких бискупа предвођених Јосипом Бозанићем, у којем покушавају негирати историјске чињенице о злочинима из времена НДХ, наставак је безочне кампање којом се жели извршити ревизионизам и исписати нова хрватска историја, према којој су усташе „свеци“ а не злочинци, рекао је директор Института за новију историју Србије Миле Бјелајац.

Миле Бјелајац

Коментаришући посљедњи иступ великодостојника хрватске Католичке цркве у којем негирају да је у Јастребарском и Сиску био логор за дјецу у Другом свјетском рату, већ тврде да је то, како кажу, било „прихватилиште“, Бјелајац
каже да је све то на трагу срамног ревизионизма.

У опширном отвореном писму бискупа упућеном на адресу Његове светости патријарха Порфирија, они тврде да СПЦ шири неистине везане за улогу Римокатоличке цркве у Хрватској и надбискупа Степинца у Другом свјетском рату и да га клевеће.

Посебно су истакли да је неистина оно што СПЦ говори о дјеци у „ратним склоништима у Јастребарском и Сиску“.

– Оно што треба рећи свим тим високим великодостојницима, квазиисторичарима, па и тамошњој јавности која, на срећу, није сва заражена тим лудилом, јесте да постоје многи извештаји и документа о усташким злочинима, па и оним везаним за дечје логоре. Постоје сведочења људи који су ослобађали овај логор. Шта ћемо с њима – упитао је Бјелајац.

Шта ћемо са, како је истакао, сликама из тог периода, које илуструју сва страдања те дјеце, као и са конкретним именима и презименима дјеце, али и часних сестара које су тобож бринуле о њима.

– Шта ћемо са дневником Диане Будисављевић, из ког се може видети шта је она све покушавала урадити како би спасла ту несретну децу из логора. То је вероватно и најбоље сведочење да ли је то био логор или прихватилиште – рекао је Бјелајац за Глас Српске.

Бањалучки лист подсјећа и на изјаву хрватске историчарке Наташе Матаушић, која је докторирала на тему „Диана Будисављевић и грађанска акција спасавања дјеце жртава усташког режима“ у којој је навела како се није радило о „прихватилиштима“, већ класичним усташким логорима за српску дјецу.

Према подацима Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача НР Хрватске, само у „Јастребарском“ је било заточено 3.336 дјеце, углавном поријеклом са подручја Козаре и Кордуна. Према истом извору, у логору је до краја октобра 1942. умрло најмање 449 дјеце, а до укупно 768 његовог затварања.