Ваш одлазак у цркву имаће прави смисао само ако испоштујете правила која чисте срце и душу и помажу нам да успоставимо мир и равнотежу.

Православна црква

Најлакше је данас назвати се вјерником, још лакше је лажно изигравати једног, али мало ко је свјестан да се огријеши и самим одласком у цркву. Не сви, наравно, само они који се не придржавају правила. И зато, једно питање на почетку: колико сте пута отишли у цркву, иако сте у свађи с неким? Или нисте знали да је то велики гријех?

Данас више размишљамо како одлазимо код пријатеља, него у свети дом. Водимо се само Божијим заповијестима, иако гријеси иду много даље и много су разгранатији од тог списка са 10 ставки. Игноришемо шта нам се говори јер мислимо да је у реду да сами постављамо правила, па макар у питању била и она света.

Ваш одлазак у цркву имаће прави смисао само ако испоштујете правила која не прописују никакви судски закони, већ само људски, они који чисте срце и душу и помажу нам да успоставимо мир и равнотежу. У супротном, чините гријех. Први услов да би човјек уопште пришао светој цркви је да се са свима помири. Чему приближавање Богу ако сте завађени с неким и у срцу носите макар и зрно мржње према другом човјеку.

Такође, као што ни код пријатеља не идете празних руку, тако ни у цркву не ваља ићи без ичега. Свјећица, новчић, чаша вина, шта год да ко може. Kроз тај дар приноси се жртва Богу и тако човек благосиља цијели свој иметак. Не загледајте друге људе у цркви, колико год вас нечија појава заинтересовала. Просто речено, не буљите. То што је неко други дошао неприлично обучен, не значи да је такво понашање исправно.

У Божији дом најбоље је одлазити раном зором, а отићи тек када се богослужење заврши, јер ако изађете прије завршетка литургије, радите исто што и Јуда који је изашао са Тајне вечере. Велики гријех је и да разговарате у цркви, а и, кад боље размислите, зашто бисте то радили на таквом месту?

По уласку у цркву, мушкарци треба увијек да стану на десну страну, а жене на лијеву. Између мушкараца и жена оставите слободну стазу, да би могао да прође ко жели да се поклони и да однесе дар светом олтару. А када већ приђете иконама да се поклоните, немојте цјеливати Светитеље у лице, јер је грех. Није допуштено. Ако је Светитељ осликан у стојећем положају, цјеливају му се ноге, ако је осликан до појаса, цјелива се доњи део иконе.

Од тада надаље није више допуштено ни да се клањаш, зато што узнемираваш оне који желе да слушају Свету литургију. Треба да знате да нико не смије да се причести, ако није прочитао молитве за причешће. Kо се причестио, не смије више да цјелива руку свештенику. Док не будеш јео, не смијеш више да цјеливаш ни свете иконе, наводи портал Београд.

Недјељом и празником, у вријеме свете Литургије, није допуштено да се припрема јело, јер је то велики гријех. Тада свештеник везује небо са земљом и вади частице за милионе душа, и зато немојте ни размишљати о припремању хране. Тако је било код наших предака. Питајте слободно своје старе. Храна се, просто, није припремала недјељом. Kада свештеник заврши литургију, свако одлази кући и не треба се заустављати, а нарочито не освртати све до својих врата.