Душан Кнежевић је био земљорадник , воденичар и резервни поднаредник. Послије основне школе остао у селу и поред пољопривреде бавио се воденичарским послом и израдом дереглија.

Како су наши преци чували своје претке

Војни рок регулисао 1907. године у I чети III батаљона XVII пјешадијског пука у Ваљеву. Као резервни пјешадијски поднаредник учествовао је у оба балканска и Првом свјетском рату. Починио је више јуначких подвига, а у борбама код Крупња 2. октобра 1914. рањен је у десну ногу.
Једног дана претпостављене старјешине као одличног пливача и доброг познаваоца пловних објеката упутиле су га да са босанске на нашу страну Дрине превезе једну дереглију. Како није успјевао да је помјери одлучио је да је трајно онеспособи. Истовремено бацио је три бомбе на противничке војнике који су се одмарали у једној долини и нанио им велике губитке. За тај подвиг одликован је Златним војничким орденом Карађорђеве звијезде са мачевима о чему је објављен указ ФАО 11.102, од 15. јуна 1915. године. Приликом одмарања наше војске у Јевремовцу код Шапца примјетио је војничко гробље на коме је било сахрањено више наших и противничких војника. Своје слободно вријеме искористио је да направи и уз сваку хумку постави дрвени крст. Гдје је знао мастиљавом оловком исписао је име и презиме погинулог. Потом је то гробље оградио и направио малу дрвену капију окренуту ка путу. Пошто се бавио поезијом и пре рата објавио збирку поезије Ратни вијенац на капији је исписао стихове:

„Ви сте мртви, ал’ дјело вам живи којему се цијело народ диви”.

Кад су Аустро-Угари поново освојили тај крај њихови официри су се заинтересовали ко је уредио и оградио то гробље, наводи портал Принцип. Чим су сазнали ко је тај војник одликовали су га Крстом милосрђа. Орден је упућен на Солунски фронт да му се преда али Кнежевић тамо није стигао јер је 1915. заробљен са групом српских војника приликом повлачења. Упућен је у заробљенички логор у Мађарску одакле је два пута покушао да побјегне. За то вријеме окупатор му је заклао два сина. Поред поменутих одликовања имао је Сребрну медаљу за храброст, руски орден Светог Ђорђе IV степена и све три споменице за учешће у ратовима од 1912. до 1918. године.