Колико је Владика Николај Велимировић волио и поштовао руски народ и цара Светог Николаја Другог Романова, најбоље говори његова бесједа.

Говорио је да су нас Руси много обавезали у Првом свјетском рату и да Србија вијековима неће моћи да врати дуг према њима, али да ћемо учинити бар нешто за њих ако им будемо савезници у срећи и тузи. Сматрао је да је наша слобода коштала Русију више него нас…, подсјећа портал Опанак.

„Савјест наша нас приморава да плачемо када Руси плачу и да се радујемо када се Руси радују. Велики је дуг наш пред Русијом. Може човјек бити дужан човјеку, може и народ народу. Али дуг, којим је Русија обавезала српски народ 1914. године тако је огроман, да њега не могу вратити ни вијекови, ни покољења. То је дуг љубави, која свезаних очију иде у смрт спасавајући свог ближњег. Нема веће љубави него ко положи душу своју за другове своје – то су ријечи Христа. Руски цар и руски народ, неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије, нису могли не знати да иду у смрт. Али љубав Руса према браћи својој није одступила пред опасношћу и није се уплашила смрти.

Смијемо ли ми икада заборавити, да је руски цар са дјецом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду српског народа? Смијемо ли прећутати пред Небом и земљом, да је наша слобода и државност коштала Русију више него нас? Морал свјетског рата, нејасан, сумњив и са разних страна оспораван, испољава се у руској жртви за Србе у јеванђељској јасности, несумњивости и неоспоривости. А мотив самоодрицања, неземно морални осјећај при жртвовању за другог – није ли то прилепљење к Царству небеском?

Руси су у наше дане поновили косовску драму. Да се цар Николај прилијепио к царству земном, царству егоистичних мотива и ситних рачуница, он би, највјероватније, и данас сједио на свом пријестолу у Петрограду. Али он се прилијепио к Царству небеском, к Царству небеских жртава и јевангељског морала; због тога се лишио главе и он сам и његова чеда, и милиони сабраће његове. Још један Лазар и још једно Косово! Та нова косовска епопеја открива ново морално богатство Словена. Ако је неко на свијету способан и дужан то да разуме, то Срби могу и обавезни су да разумеју. Блажени ви, плачући у те дане са Русијом, јер ћете се с њом утјешити! Блажени ви, тугујући сада са Русијом, јер ћете се са њом ускоро и радовати.“

О цару Николају

Наша земља и наш народ су кроз историју имали мало искрених пријатеља као што је то био Николај Други Романов. О томе колико је био привржен нашој земљи, говори чињеница да је тај владар због нас ушао у Први свјетски рат, али се залагао и за уједињење свих српских земаља, односно стварање велике моћне православне државе на Балкану – најближег савезнка Москве.

Дјела светог владике

Владика Николај Велимировић један је од најупечатљивијих личности српске православне духовности, уврштен међу 100 знаменитих Срба свих времена. Био је епископ охридски и жички, истакнути теолог и говорник, отуда је назван Нови Златоусти. Сабор Српске православне цркве у мају 2003. канонизовао га је за светитеља. Његове мошти су изложене у манастиру Лелић. Иза себе је оставио велика дјела, говорио је о животу, вјери, власти, политици, љубави, браку, богатству, нестрпљењу.