Степа Степановић у историји Србије остао је запамћен као један од највећих војсковођа свих времена.

Рођен у великој породици, одрастао је уз двије сестре и два брата. Како су обичаји тог времена налагали, једно од дјетета из куће било је предвиђено за школовање.

Како прича унук славног војводе, када је дошло вријеме да родитељи одлуче ко ће на школовање, извлачиле су се сламке. Нико од браће није желио у Београд, па су двојица старијих и вјештијих, Јован и Марко, удесила да сламку извуче најмлађи Степа.

Убрзо су га послали код неког газде на Аутокоманду гдје је помагао за стан и храну, истовремено учећи школу. Кад је дошло вријеме за Војну гимназију, Степа се вратио кући.

Тада је је изјавио да ће се прије објесити, него да настави са школовањем. На то му је отац мирно одговорио да иде и да се објеси наводи Опанак.

Како је даље остало да се приповједа, Степа се упутио иза куће до оближњег дрвета, попео се на столицу, узео омчу и ставио око врата…

Мајка Радојка је закукала али отац Иван није ни ријеч рекао. У слиједећем тренутку Степа се предомислио, скинуо омчу са врата и без ријечи отишао у Београд. Вратио се послије завршене школе, пољубио оцу и мајци руку и рекао им: “Хвала вам, ви сте одредили мој животни пут” – прича Драгиша, праунук Степе Степановића.

Војвода Степа Степановић и краљ Александар

Породична кућа војводе Степе у којој се одиграо овај драматични догађај, налазила се само неколико километара од данашње Славије, у Кумодражу.

Улицом Војводе Степе, до врха Вождовца, па онда путем кроз Кумодраж, поред Споменика војводи Степи и истоимене школе, до самог врха брда, води пут до имања гдје се славни војвода, побједник у биткама на Церу, Колубари и Солунском фронту (да набројимо само најпознатије) родио и живио најраније године.