Послије Балканских ратова западни дио Метохије је припао Краљевини Црној Гори и био је у њеном саставу све до уједињења 1918. године. Међународна комисија је требало да разграничи Краљевину Црну Гору и Албанију, зато што су Велике силе створиле државу Албанију 1912. године. Граница између Краљевине Црне Горе и Албаније је одређивана (и исцртавана) 1913. године. Станко Башановић је у вријеме одређивања границе живио у Албанији и са албанским младићима радио као носач геометријских справа, неопходних Међународној комисији за разграничење и рад на терену, свједочио је старина Станко Башановић.

представник царске Русије спасио манастир Високи Дечани

Причао је чика Станко да су Албанци доносили бисаге пуне злата како би поткупили комисију и Метохију дали Албанцима, али су чланови Међународне комисије били часни људи (у то вријеме, чланови међународних комисија нису били поткупљиви). Албански представници власти су објашњавали гдје је шта и причали да је то њихова територија од старине. Све је било спремно да се исцрта нова граница.

Дошли су до једног мјеста, високо на планини, одакле су у долини угледали манастир Високи Дечани. Чика Станко је причао о томе: „Видео се манастир као на длану, бјел као лабуд. Љепоте му се не можеш нагледати”. Представник царске Русије је стао и питао шта је оно доле. Заинтересовали су се и Енглези. Албанци су објашњавали да је то нешто старо, њихово, остало одавно. Рус и Енглез су се само погледали. Кроз двоглед су јасно видели православни манастир. Чика Станко је причао: „Рус каже: Враћај се назад!” и уђе у дубину преко осам километара, иначе је било предвиђено да гранична линија пролази поред самог манастира, а можда би и манастир остао са друге стране граничне линије, у Албанији.