Стручњак за безбједност Џевад Галијашевић оцијенио да све учесталије тврдње бошњачких политичара да су спремни за сукоб нису без утемељења јер Бошњаци у легалном и нелегалном посједу имају неколико пута више наоружања него Срби и Хрвати заједно.

Џевад Галијашевић Фото: РТРС

Галијашевић је у изјави Срни рекао да то индиректно потврђује и посљедњи извјештај ОЕБС-а за БиХ у којем се упозорава да се БиХ и даље бори са великим бројем малог оружја и лаког наоружања у илегалном посједовању, као и великим количинама вишка и старог оружја, муниције и експлозива и минско-експлозивних средстава.

Годинама уназад, каже, вишеструко расте и број регистрованог личног наоружања у Федерацији БиХ /ФБиХ/, посебно у кантонима где су Бошњаци већина.

– Бошњаци у легалном и нелегалном посједу имају неколико пута више оружја у односу на Србе и Хрвате заједно и то су подаци СИПА и ОБА који су под ембаргом управо Бошњака јер они руководе овим службама – тврди Галијашевић.

Истовремено, додао је, Бошњаци под својом контролом, још од 1995. имају и шест фабрика намјенске индустрије у којој се производи све, од аутоматског оружја до хаубица и муниције свих калибара, а друга два ентитета немају никакву могућност контроле или увида ни колико се производи, нити колико се прода.

Галијашевић је напоменуо да фабрике намјенске индустрије у БиХ раде у три смјене, а да је према званичним подацима ФБиХ 2019. године извезла оружја у вриједности 150 милиона евра, за 30 милиона евра више него годину раније.

– Ријеч је о гранатама и муницији калибра од 5,56 до 155 милиметара гдје се као наручиоци наводе Саудијска Арабија, Египат и Турска, али је огромно питање ко је заправо крајњи купац и да ли је ријеч о правим цифрама – наводи Галијашевић.

Ту тврдњу поткрепљује случајем из 2002. године који никада није разјашњен, наводећи како је у источном, бошњачком дијелу Мостара, Сфор на три локације пронашао чак 9.000 минобацачких граната калибра 120 милиметара.

– Вођен је судски поступак, али никада се није дошло до одговора чије су то биле гранате и шта се са њима планирало. Та прича је гурнута под тепих и више никада није покретана – објашњава Галијашевић.

Он је подсјетио на податке из 2020. године да има око 11.000 тона муниције и експлозива и више од 67.000 комада оружја различитог калибра, од којих су неки старији од 40 година, те да је смјештено у 15 складишта широм земље.

Галијашевић је рекао да је у извјештају скренута пажња да неадекавтно и несигурно складиштење муниције и наоружања представља озбиљан безбједносни ризик за БиХ и ширу регију у смислу случајне детонације, крађе и ширења за употребу у криминалне сврхе, укључујући тероризам.

Он упозорава да нико ништа не ради о питању обезбјеђења складишта, те подсјећа да је из складишта „Пазарић“ украдено 25 најсавременијих, потпуно нових пиштоља, а до данас није откривено ни ко их је украо, ни гдје су завршили.

„Очигледно је некоме, а ту мислим на политичаре из Сарајева, циљ да ти војни магацини буду слабо осигурани и представљају најслабију тачку система. Да ли икоме може бити логично да је складиште у Пазарићу у близини мигрантског центра у Блажују, а већина тих миграната су заправо поражени борци такозване Исламске државе и других организација које нимало случајно нису стигле до Босне, већ су за ту руту имале врхунску логистичку помоћ“, закључио је Галијашевић.