Србија има Кошаре и 53. гранични батаљон. Република Српска има Трескавицу и 1. гардијску моторизовану бригаду Главног штаба Војске Републике Српске.

Гардисти

Ових дана навршава се 27 година од када се НАТО алијанса отворено ставила на страну против Српског народа и Републике Српске, тако што је изводила ваздушне ударе по Војсци Републике Српске, по њеним јединицама и објектима. Најчешћи циљеви су били стационарни центри везе, радиорелејна чворишта и слично.

Једна од јединица Војске Републике Српске која је била директно изложена ударима НАТО авијације је 1. гардијска моторизована бригада ГШ ВРС. Директно су гађани њени положаји које је држала на платоу планине Трескавице и њене базе у гарнизонима Калиновик и Хан Пијесак. Напади НАТО алијансе су отпочели у раним јутарњим часовима 06. септембра 1995. године и настављени су наредних неколико дана.

У тим нападима уништена је скоро сва материјална база за даље вођење рата од 1.гмтбр. Међутим, у тим страшним борбама, на жалост, погинуло је и пет младих гардиста. Првог дана напада погинуо је Драган Малкић из Лакташа, а наредног дана, 07.септембра 1995. године погинули су Владимир Милинковић из Теслића, Радослав Лекић из Мркоњић Града, Драган Кукић из Лакташа и Славиша Илић из Пала.

Иначе, од краја 1994. године, па све до завршетка одбрамбено отаџбинског рата, 1.гмтбр је изводила дејства и бранила зону одговорности на најсуровијем ратишту које је водила Војска Републике Српске, на платоу планине Трескавице.

Како истиче бивши гардисти, у тим суровим метео тактичким условима, водити борбе и бранити Републику Српску могли су само млади гардисти који су прошли веома захтјевну војну и стручно специјалистичку обуку. Само два пута у својој историји, српска војска је водила борбе изнад 2000 метара надморске висине и то славна Српска војска, предвођена Гвозденим пуком на Кајмакчалану и Војска Републике Српске предвођена херојском 1.гмтбр на Трескавици.

Једна од одлика ове јединице је та што се попуњавала младим војницима по екстериторијалном принципу из свих општина Републике Српске, па су гардисти увијек говорили да нису ничији мислећи на матичне општине из којих су дошли, већ да су само „Синови Српске“. На платоу Трескавице, гардисти су за себе везали чак пет непријатељских бригада, плус неколико јединица борбене и логистичке подршке. Иначе, Трескавица је била веома гео-стратегијски значајна за све стране у сукобу и важило је правило, ко држи Трескавицу тај контролише војну ситуацију у тадашњој БиХ.

Данас, 27 година после, више не постоји Војска Републике Српске, а ни њена херојска и јуначка 1.гардијска моторизована бригада ГШ ВРС Данас постоји Удружење гардиста 1. гардијске моторизоване бригаде ГШ ВРС, удружење које баштини традицију ове славне јединице и евоцира њене успомене. Један од примарних циљева удружења, наводе гардисти, је и обилазак гробова погинуле браће гардиста, и обилазак њихових породица. Тако и сада, преживјела браћа гардисти су се органзовали и обишли вјечне куће погинулих хероја који су се својим младим животима супроставили у то вријеме најјачој војној формацији, НАТО алијанси и који су своје животе уградили у темеље Републике Српске, чувајући вјечну стражу на платоу планине Трескавице.

Нека је вјечни помен, слава и хвала младим гардистима.