15/06/2022
Породице неутјешне, поготово оне које и данас траже најближе. Миланка Брстина и даље тражи супруга и дјевера.
„Ја сам направила споменик, само њихове двије слике стоје. Споменик је празан и ту идем да палим свијеће“, Миланка.
У знак сјећања руже су данас пливале Буном, а управо Буна крије истину за којом Срби трагају три деценије.
Прије тачно три деценије овдје на Буни код Мостара мучки је убијено 29 Срба, за њих девет се и даље трага.
Неки су успјели сахранити само дијелове својих најближих. Данас им је то једина утјеха.
„Ја сам успјела да нађем једну кост свога брата коју сам сахранила у Невесињу али остатак његовог тијела, не само његовог ко зна гдје је“, с великим болом говори Славица Славић.
„Прије 30 година сам овдје изгубио оца и мајку. Имао сам опет неку срећу у несрећи пронашао сам им тијела, сахранио достојно. Тужно и жалосно 30 година послије рата још 83 да се не зна ни гдје су ми шта су ни ко их је убио“, каже Срећко Стевић.
30.000 Срба тада је напустило своја огњишта. Само у Мостару је убијено више од 500 Срба, трага се за њих 83.
„Процесуирано је само 6 особа на подручју Мостара иако је било 10 затвора, 28 мјеста заточења, толика бројка убијених Срба у Мостару и данас је под велом историје зато што Тужилаштву није у интересу да процесуира оне који су убијали Србе“, каже Аљонка Џетовић, предсједник Организација породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Невесиње.
Мало бољи услови за Србе у граду на Неретви полако се враћају. То доказује и поново подигнути Саборни храм који је до темеља срављен баш на данашњи дан.
„Није се потпуни повратак завршио. Срби треба да се врате јер Мостар и Херцеговина без Срба не може бити оно што је била“, каже Велибор Миливојевић, Потпредсједник Вијећа Града Мостара.
Приликом велике војне акције Хрватске војске, ХВО-а и ХОС-а, којом је командовао генерал Јанко Бобетко, дошло је до егзодуса и великог страдања Срба у долини Неретве. Напади су почели 7. јуна на Домановићима
09/03/2026
