Аустроугарска царевина је 23. јула 1914. године Србији упутила ултиматум који је шокирао свијет и изазвао бурне реакције код међународних сила. У 10 ставки налазили су се услови које, по оцјени тадашње свјетске дипломатије, не би могла да прихвати ниједна држава, а да притом не изгуби своју независност.

Државници и амбасадори свих европских земаља били су згрожени оштрином ултиматума. Ипак, најупечатљивија и заувијек забиљежена у свједочанствима самог аустроугарског амбасадора остала је скоро пророчка изјава руског министра спољних послова. Ево шта су рекли:

Текст ултиматума стављен је на увид свјетским силама тек сутрадан, 24. јула. Тиме се значајно смањила могућност реаговања и саветовања српских савезника, на шта је Аустроугарска и рачунала.

Британски државни секретар за спољне послове сер Едвард Греј је, читајући ултиматум, рекао аустроугарском амбасадору да је то “најужаснији документ који је једна држава икада уручила некој другој држави”.

Француски амбасадор у Бечу је, видјевиши документ, извијестио своју владу да је “неочекивана и претјерана оштрина захтјева аустријске ноте, тј. ултиматума Београду, изненадила и оне најогорченије непријатеље Србије”.

Ипак, најупечатљивија и заувијек забиљежена у свједочанствима аустроугарског амбасадора остала је реакција руског министра спољних послова Сергеја Сазонова.

Њу је у књизи “Србија у Првом светском рату” забиљежио и српски историчар др Андреј Митровић.

Када је у Петровграду амбасадор Аустроугарске саопштио садржај ултиматума руском министру он је, по свједочењу самог амбасадора дјеловао “више потиштено него љутито”.

– Знам шта хоћете. Хоћете рат са Србијом… Ви у Европу подмећете пожар… Хоћете рат и спаљујете мостове за собом… Види се колико сте мирољубиви пошто Европу бацате у огањ – изјавио је том приликом Сергеј Сазанов.

Крваве године које су услиједиле показале су да је руски министар имао право –наводи портал Дневно.

Аустроугарска је објавила рат Србији 28. јула. Русија је истог дана наредила мобилизацију, а на ово је реаговала Њемачка која је 1. августа објавила рат Русији. Два дана касније, у рат је ушла и Француска, а затим и Британија.

До краја љета у рату се нашло преко двије трећине Европе, са више од 70 милиона људи је било под оружјем. До 1918. страдало је више од 15 милиона људи. Највеће губитке имала је Србија која је остала без трећине свог становништва.