„Косово не може да буде изгубљено, наиме није то пет банки у поцепаном џепу па да једноставно изгубите! Косово може само да буде отето, господо. Само отето!

Драган Петровић, српски глумац и професор

И шта ће се онда догодити?

Па почећемо да говоримо као Јевреји, као оно: „Видимо се догодине у Јерусалиму“. Само што ћемо ми Срби говорити: „Данас овде, а догодине у Грачаници“.

Господо, једноставно не можете избрисати колективно сећање читавог једног народа. То је немогуће. Наши политички противници, када говоре о миту, они говоре углавном пежуративно, кажу – косовски мит. Па то и јесте наше митско место. То јесте наше упориште, наше духовно извориште.

И ево, угасите га, угасите га! И шта ће се онда догодити?

Читав један народ ће венути све до тренутка док не врати оно што му припада, не само територијално, већ и суштински.

Узмите на пример нашу епску поезију, косовски циклус, све те бисере којима је чак и велики Гете био задивљен. Не можете рећи то је историја, тога више нема, то више не постоји. На томе почива овај народ и само на томе он може градити свој идентитет. Па неће га ваљда градити на миту о мултинационалним компанијама, на „Кока-коли“ и „Мекдоналдсу“?

Ја сам за дијалог с Албанцима, али ако будемо с њима разговарали само о нашим различитостима, а не о сличностима, онда ће, бојим се, тенкови поново разровати Косово и имаћете, господо, српску герилу на Косову, знате?

Е, о томе треба да мисле они који заговарају причу о независном Косову. По оној народној – отето проклето. Све што је отето мора бити освећено. Ја овде не говорим о осветољубивом народу. Српски народ није осветољубив, него правдољубив.

А на Косову је правда и те како изневерена!“

Извор: „Хумано срце Српске“, Славко Басара, текст: Драган Петровић, српски глумац и професор