Православни вјерници и СПЦ обиљежавају празник преноса моштију Светог Георгија, дан који је у народу познат као Ђурђиц.

Данас Ђурђиц

Ђурђиц је слава или преслава многих породица и мјеста, а сматра се еснафском славом обућара и кројача.

Светог Георгија односно Ђорђа црква помиње као великомученика и борца за хришћанство. Одбио је послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћана, изјавивши да се не плаши да умре за своју вјеру, па је погубљен 303. године.

Проповиједао је новозаветну вјеру и чак је цареву жену Александру успио да преобрати у хришћанство. Обоје су осуђени на смрт одсјецањем главе, а предање каже да је царица преминула прије извршења царске наредбе.

На овај дан празнује се пренос моштију Светог Георгија из Никомидије у град Лиду палестинску, по личној жељи светитеља. У вријеме цара Константина, побожни хришћани сазидали су прелијеп храм посвећен Светом Ђорђу у Лиди, гдје су положене мошти светитеља.

У нашем народу светац се слави два пута годишње. У богослужбеном календару само је Ђурђевдан обиљежен црвеним словом, док Ђурђиц не спада у заповједне празнике.

По неписаном правилу, они који славе данашњи Ђурђиц, за славску икону узимају ону на којој светац стоји, са мачем или копљем у десној руци. Они који славе Ђурђевдан, 6. маја, за славску икону користе ону на којој је Свети Ђорђе приказан на коњу како пробада аждају.

По народном обичајном календару, сутра се не раде тешки послови и ручни радови.