Лик добродушног декице који дјеци доноси поклоне присутан је у причама и легендама народа широм свијета. Име и изглед овог дародавца варирају од културе до културе, па тако у српској традицији срећемо – Божић Бату.

ЗАШТО СУ И КАДА ТАЧНО СРБИ ЗАМИЈЕНИЛИ БОЖИЋ БАТУ ДЈЕДА МРАЗОМ

Раширено је мишљење да је Свети Никола далеки предак Дједа Мраза. Бар оног “на Западу”.

За разлику од западног свијета који је Светог Николу замијенио Дједа Мразом, православни народи, а нарочито Срби, наставили су да овог светитеља прослављају као једног од највећих светаца и потпуно одвојено од новогодишњих празника.

Вјерује се да је српски Божић Бата настао у 19. вијеку. Он је, према предању, доброј дјеци на Божићно јутро доносио поклоне, а из тог периода је све до данас остала сачувана божићна пјесмица: “Иде Божић бата, носи киту злата, да позлати врата, и обоја побоја, и сву кућу до крова”.

У каснијим годинама, Божић Бата, у Србији иницијално обучен у кожни гуњ и шубару, постепено је почео да добија западњачки изглед под утицајем аустроугарске илустроване штампе.

Преко својих сјеверних сусједа Срби су упознали и лик Дједа Мраза. Временом, тако су негдје почели да се појављују и Божић Бата и Дједа Мраз, један за Божић, други за Нову годину, објавио је Историјски забавник.

Након Другог свјетског рата и социјалистичке револуције “сувише хришћанског” Божић Бату потпуно замјењује “наднационални, универзални” Дједа Мраз који од тада почиње да “долази” искључиво за Нову годину.

Ова пракса одржала се и до данашњих дана.