По древном светогорском предању, које се преноси кроз генерације монаха, кад нестане икона Богородице Иверске (из светогорског манастира Ивирона), опусти испосница Светог Саве и кад се осуши лоза Светог Симеона Мироточивог, наступа крај Свете Горе.

Када је Свети Сава, 1208. године, хтио да пренесе мошти свога оца, Св. Симеона Мироточивог, из Хиландара у Србију, да би над њима измирио своју браћу, Стефана и Вукана, завађену око српског пријестола, то је код тадашњег хиландарског игумана Методија и манастирског братства изазвало неслагање. Наиме, монаси су били веома везани за Светог Старца Симеона, са њим су и дошли из Србије на Свету Гору, а бојали су се да ће без њега манастир остати незаштићен од разбојника, гусара и крсташа, који су у то вријеме харали Светом Гором.

Св. Симеон је, након блажене кончине, прослављен од Бога: из његових моштију потекло је свето миро, а то је братству Хиландара давало осећај поуздања у заштиту и молитвену помоћ Светог Старца. Једне ноћи, Св. Симеон се јавио у сну игуману Методију, говорећи: „Чедо, ја треба да идем у Отачество наше, а из мога гроба ће израсти винова лоза и, док она буде доносила рода, почиваће мој благослов на овом манастиру“. Тако се братство умири и допусти да Св. Сава пренесе свете мошти у Србију.

По предању, још исте, 1208. године, из гроба Св. Симеона је заиста никла лоза, изван свих закона природе, из земљишта на коме винова лоза иначе не успјева. Прошла је временом и кроз зид цркве, па је у потоњим вијековима направљен за њу и посебан подупирач са спољне стране цркве.

Од тада, лоза Св. Симеона доноси богат род, не тражећи никакву посебну његу. Вијековима је већ знаменита по томе да безплодним супружницима помаже да добију дјецу. Шаље им се парче орезане лозице и три зрна осушеног грожђа, уз детаљно упутство за употребу, наводи портал Инат.

Преко 800 година рађа и чудотворна је.

По древном светогорском предању, које се преноси кроз генерације монаха, кад нестане икона Богородице Иверске (из светогорског манастира Ивирона), опусти испосница Светог Саве и кад се осуши лоза Светог Симеона Мироточивог, наступа крај Свете Горе.

То је једино мјесто на свијету гдје је женама забрањен долазак и једино мјесто на свијету у ком нема новорођенчади, али се упркос томе биљежи повећање броја становника.