Црква Света недјеља у центру овог милионског града или како је још називају Црква светог краља, важна је за Србе јер су у њој налази кивот Светог краља Милутина.

За вас смо завирили у ову светињу коју Бугари врло поштују и поклонили се моштима значајног и врло моћног српског владара из династије Немањића.

Црква Света недјеља

Када уђете у ову цркву сачекаће вас велики број људи који овде долазе да присуствују литургији, али и да се поклоне српском светом краљу. Иако смо у цркви били када је напољу било скоро 40 степени, и очекивали да она буде празна, ипак смо затекли неколико вјерника који су дошли да се помоле над ковчегом српског краља.

Колико је краљ Милутин био важна личност за живота, показује и чињеница да је само три године након што се 1321. године упокојио канонизован и проглашен за светог краља. Он је првобитно сахрањен у својој задужбини манастиру Бањска на Косову, али је његово тијело уочи Косовског боја склоњено прво у Трепчу, а средином 15. вијека пред најездом Турака у бугарски град Средец данашњу Софију.

Ковчег са моштима светог краља почивао је прво у Ротонди Светог Георгиа, а онда је пребачен у цркву Свете недјеље гдје се и данас налази. Ако вас пут нанесе у бугарски главни град ово је мјесто које морате посјетити, наводи Информер.

Велико Трново

Три сата вожње од Софије је град Велико Трново средњевјековна царска престоница Бугарске, кроз коју протиче ријека Јантра. Када закорачите у Велико Трново имаћете утисак да је овдје вријеме стало и да ходате по једном великом музеју. Овај град би сваки Србин који иде у Бугарску морао да ходочасти. У овом мјесту, прије скоро осам вијекова, 1236. године враћајући се из Јерусалима умро је Свети Сава.

Први српски архиепископ сахрањен је у Великој лаври Светих 40 мученика подно поносних зидина тврђаве Царевец и на самој обали ријеке Јантре. Његове мошти су годину дана након смрти пренесене у манастир Милешеву, а 1594. године Синан паша их је спалио на Врачару у Београду, али и поред тога и данас у лаври стоји мермерна плоча са његовим именом. У цркви су сахрањена три бугарска цара и две царице, а у посебном дијелу је обиљежено мјесто гдје је почивао Свети Сава. У овој богомољи која је сада музеј увијек влада дубоки мир, а када станете над плочом на којој пише Св. Сава архиепископ српски можете осјетити само блаженство.

Рилски манастир

Колико је велики траг који су Срби у средњем вијеку оставили у бугарском културном и вјерском животу могуће је видјети и ако посјетите Рилски манастир, који се налази у дубоком кањону на истоименој планини на југу Бугарске. То је највећи манастир у Бугарској, проглашен за свјетску културну баштину, датира још из 10. вијека и њега је према предању основао Свети Јован Рилски.

Манастир је кроз своју дугу историју много пута рушен и паљен. Духовни процват манастир је доживио када је овим дијелом Бугарске владао српски велможа Хреља Охмућевић. Овај властелин који је служио краља Милутина, Стефана Дечанског и цара Душана, познат је у народним пјесмама као Реља Крилатица побратим Краљевића Марка. Хреља је обновио манастир и направио чувену кулу која се и данас назива Хрељина кула. Конак овог манстира има четири спрата и у њему је у златно доба боравило и по 400 монаха. Манастир је туристичка атракција, а прелијепе фреске и мир, то је утисак који носимо из њега.