Двопређне чарапе један су од националних симбола Србије и аутентичан предмет књажевачког и тимочког краја. Израђују се техником плетења вуне, на пет игала.

Двопређне чарапе

У самој њиховој изради увијек се користе традиционалне боје, па се вуна боји на старински начин. Плету се од врха стопала према пети. Од маште плетиља зависи какве ће се шаре наћи на чарапама. Обично су то мотиви из природе: птице, цвијеће, звијезде, а на некима има и геометријских фигура. Данас у селима има мало сачуваних двопређних чарапа и тек понека жена зна њихову технику плетења. За плетење једног пара двопређних чарапа потребно је седам радних дана, ако се дневно плете по 10 сати. Од других вунених чарапа двопређне се у многоме разликују по начину производње тј. плетења, по ком су и добиле име. Плету се од две нити црне и црвене боје које дају основну орнаментику-шару, а јарке природне боје користе се за богате украсе. Двопређне чарапе су дио народне ношње тимочког краја на којима је, као ни на једном дијелу ношње, долазило до изражаја стваралаштво и умјешност плетиље, а имале су и изузетну практичну примјену, наводи портал Опанак. Представљале су луксузан предмет, чиниле важан дио мираза, као и опреме која је пратила покојника, а носиле су се у најсвечанијим приликама. И данас, с обзиром на количину труда ког је потребно уложити за њихову израду, продају се по ценама од 3000 динара па навише. Двопређне чарапе за мушкарце и жене, као и за девојке и диецу разликују се по шарама. Најљепше шаре налазиле су се на видљивим дијеловима, али неријетко су украшавани и остали дијелови чарапа. У Завичајном музеју Књажевац као стална поставка могу се видјети двопређне чарапе из периода од 18. до 20. вијека. Ова у свијету јединствена збирка броји близу хиљаду пари чарапа, а највећи број чарапа прикупио је и завјештао Музеју брачни пар Видосава и Светозар Поповић, који су били учитељи у старопланинским селима, још прије Другог свјетског рата.

Осим што су практичан и декоративан предмет, оне су извор за проучавање орнаментике, шара и мотива у српском фолклору.