НОВОСТИ

Фреску Плавог анђела чија надземаљска љепота засењује све, опјевао је Бранко Миљковић |

Постоје ли заиста чини и уроци: Текст једног свештеника разјашњава да ли у њих треба вјеровати и који је став православне цркве |

МОЖДА СУ ПУНИ ЗЛАТА: У лагумима испод овог града налази се благо проклете Јерине? |

ЈОВАН ДУЧИЋ О РОДОЉУБЉУ И ПРАВДИ: Неправда раздваја људе |

ОВАКО ЈЕ ВОЛИО БРАНКО ЋОПИЋ: 19 година забрањене љубави стало је у 56 писама, неколико разгледница и кратких сусрета |

ЈЕДИНА САЧУВАНА – КРУНА КРАЉА ПЕТРА ПРВОГ: Тајна је у топу од ког је изливена |

„КАД САМ ОБЈАВИО ДОКУМЕНТЕ ОЗНЕ ЗАБРАНИЛИ СУ МИ ПРИСТУП У АРХИВ!“ Важан податак о Дражи Михајловићу се и даље скрива! |

КРВАВИ ВАЗДУШНИ РАТ НАД ЗАПАДНОМ СЛАВОНИЈОМ У ПЛАНСКОМ ПРОТЕРИВАЊУ СРБА: „Бљесак“ је масовни прогон српских цивила |

НИСУ ЈЕ СЛОМИЛА НИ 3 ДАНА ЈЕЗИВОГ МУЧЕЊА: Била је дијете кад су је објесили, а њене посљедње ријечи биле су ШАМАР НАЦИСТИМА |

КАД „МАЛА“ СРБИЈА УЗВРАТИ УДАРАЦ Зашто је Степа Степановић кренуо на своју руку, а умјесто казне, постао војвода? |

ДОБРОСЛАВ ЈЕВЂЕВИЋ – Принципов цимер и Ђујићев војвода!

16/08/2021

Доброслав Јевђевић је рођен 1895. у свештеничкој породици, од оца Димитрија и мајке Анђелке. У раној младости приступа организацији „Млада Босна“, због чега је искључен из сарајевске и свих других гимназија Босне. Гимназијско школовање наставио је у Београду гдје је становао у истој кући са Гаврилом Принципом у Ломиној улици.

 

ДОБРОСЛАВ ЈЕВЂЕВИЋ

ДОБРОСЛАВ ЈЕВЂЕВИЋ – Принципов цимер и Ђујићев војвода!

 

Послије сарајевског атентата на надвојводу Франца Фердинанда, заједно са осталим саборцима из „Младе Босне“ ухапшен је и иако малољетан осуђен на доживотну робију и спроведен у Арад на издржавање казне. По свршетку Првог свјетског рата, заједно са групом арадских осуђеника умарширао је у Нови Сад 1918. Разоружали су аустријске чуваре војних магацина, наоружали своје људе и тако дочекали српску војску: Јевђевић је српским официрима предао кључеве од неоштећених магацина.

Послије завршене гимназије у Београду, уписује се на Правни факултет у Загребу. Потом одлази у Лајпциг, гдје студира и усавршава њемачки језик. Био је предсједник окружног одбора странке Организација југословенских националиста у Новом Саду, гдје као страначко гласило покреће и уређује лист „Видовдан“. Током излажења Видовдана био је 390 пута тужен, а 34 пута осуђен. Као и Принцип, сматрао је да је Југославија испуњење вјековног сна српског народа да сви Срби живе у једној држави и „у којој је сваки Србин у сваком њеном дијелу могао рећи је на српској земљи“. Када је створена Бановина Хрватска он се отријезнио од југословенства, настављајући борбу са својим непријатељима усташама и комунистима.

Послије Априлског рата 1941. међу првима прелази на територију Херцеговине, окупирану италијанском војском, гдје помаже у организовању устанка и заштити српског народа од усташа и комуниста. Све вријеме дјелује са Момчилом Ђујићем, док убрзо успоставља контакт и са Дражом Михаиловићем и постаје један од његових најоданијих војвода. Под утицајем Нијемаца, неки италијански официри настојали су да увуку четнике у сарадњу са Хрватима и Нијемцима, што је Јевђевић безусловно одбио.

Био је оснивач и почасни доживотни предсједник Организације српских четника ‘‘Равна Гора’‘. Преминуо је у Риму 1962, гдје је сахрањен на некатоличком гробљу.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести