18/04/2022

Сарајевски атентат!
Прије убиства на Видовдан 1914., Франц Фердинанд наложио је стручњацима израду пројекта федерализације, којим би се ублажио однос са Србијом
Гаврило Принцип, Недељко Чабриновић и Трифко Грабеж, младићи од непуних 20 година, дошли су у јуну 1914. из Београда у Сарајево да убију аустроугарског престолонасљедника надвојводу Франца Фердинанда.
Вожња кејом на Видовдан, уочи Фердинандове вожње кроз град, са још четворицом завјереника чекали су га распоређени дуж кеја на Миљацки. Први је на њега бацио бомбу Недељко Чабриновић, али се она скотрљала низ склопљени кров аутомобила и тешко оштетила сљедеће возило у колони, ранивши официре из пратње у њему.
Зачувши експлозију и видјевши гомилу која води крвавог Чабриновића, Гаврило Принцип је помислио да је атентат успио. И таман кад се, према ранијем договору, машио пиштоља да се убије, аутомобили су кренули даље.
Фердинанд је остао жив, а Принцип је пожурио на Латинску ћуприју да тамо постави засједу као што је било предвиђено планом. Гужва која је настала спречила је Гаврила Принципа да стигне до Латинске ћуприје на вријеме.
Поскакујући, успио је да види само зелена пера надвојводиног шешира како замичу за угао. Измакли су му, пропустио је прилику да пуца!Али Фердинанд је пожелио да посиети ађутанта рањеног Чабриновићевом бомбом, па је Оскар Поћорек, поглавар Босне, наредио возачу да се врати до раскрснице и настави другим путем.
Возач је нагло закочио, пребацио ручицу миењача и окренуо се преко рамена да би видео куда вози. Тако, возећи уназад, ауто с Францом Фердинандом створио се испред Гаврила Принципа, који је већ мислио да му је колона неповратно измакла.
Не двоумећи се ни трен, Гаврило Принцип извадио је пиштољ из џепа и запуцао, убивши Франца Фердинанда и његову супругу Софију.
Избјегавање рата
Аустроугарска је за атентат неоправдано окривила Србију, добивши тако изговор за напад којим је почео Први свјетски рат. Али шта би било да се Фердинандов ауто није вратио и зауставио испред Принципа?
Годинама прије атентата Аустроугарска је била растрзана тежњама народа који су живјели у њој да добију самосталност. Царевина је била подјељена на два дјела, којима су управљали Нијемци и Мађари, док су остали народи – Италијани, Румуни, Чеси, Срби, Хрвати, Русини, Словаци, Словенци, Украјинци, Пољаци – били без икакве политичке моћи.
Свјестан да ће унутрашње напетости довести до распада царевине, Фердинанд је 1906. наложио групи правника и политичара да израде пројект федерализације државе, односно стварање Сједињених Држава Велике Аустрије. У аутономној покрајини те државе Крањској живјели би само Словенци, покрајина Хрватска би заузимала не само територију данашње Хрватске већ и Срем, Боку которску и Босну и Херцеговину (са Србима у њој), а српска покрајина захватала би само један дио Војводине.
Фердинанд се залагао за умјерени курс према Србији и избјегавање рата, јер се бојао да због тога Аустроугарска не дође у сукоб с Русијом. Недоумицу да ли би, да је остао жив, спроводио ову политику или би подлегао притисцима „јастребова“ из војних кругова развејали су Принципови пуцњи…
НЕУСПЈЕЛА ИНТЕРВЕНЦИЈА
Један полицајац уочио је Принципа с пиштољем, па је хитро испружио руку да му отме оружје. И успио би у томе, или би барем скренуо метак, да га један Србин из гомиле није гурнуо. Из пиштоља је сукнуо пламен, а онда се чуо пуцањ. Један, па други…
07/12/2025
10/11/2024