Члан Одбора Народне скупштине Републике Српске за европске интеграције и регионалну сарадњу Срђан Мазалица очекује да ће се Хрватска, Мађарска и друге земље ЕУ успротивити. Подсјећамо, довољан је један глас против да Европски савјет не уведе санкције.

Док поједине европске земље одбацују, бошњачки члан Предсједништва Шефик Џаферовић призива санкције и Додика оптужује да је пријетња миру. Додик га подсјећа да је он довео прве муџахедине на тло Европе.

Приједлог Европског парламента о увођењу санкција Милораду Додику због наводне сецесионистичке политике није ни доспио до Европског савјета који о томе даје коначни суд, а дежурни браниоци БиХ „потрчали“ су да га поздраве.

Незабиљежено је у дипломатској пракси да један члан колективног органа који управља државом,подржава и тражи санкције другом члану. А Шефик Џаферовић управо то ради.

– Коментаришући ставове Европског парламента о БиХ, Џаферовић се сјетио дијалога у институцијама, уставног поретка и спровођења Дејтонског споразума. Није јасно шта га је спречавало да у протекле три године управо то ради. Његова реакција потврђује наше раније тезе да муслимани у БиХ нису спремни на дијалог и да очекују да посао за њих заврши неко други – рекао је Додик.

На Џаферовићеву изјаву да је пријетња миру, Додик одговара да је Џаферовић, а не он био домаћин првих муџахединских јединица на тлу Европе и да на бази такве ратне прошлости коју су обиљежили некажњени злочини над српским становништвом, конципира своје ставове. Проблем је што европски парламентарци своје ставове конципирају на основу медија који свакодневнео најављују рат у Украјини не улазећу у суштину проблема у БиХ.

– Некада заиста фрустуира то њихово неразузмијевање и та њихова површност. Прича како ће успорити и зауставити помоћ Републици Српској, де факто потврђује подијељеност државе, а ако се то деси онда и они сами сматрају да БиХ није цјеловита, не сматрају је јединственим економским простором – сматра предсједница Српске Жељка Цвијановић.

Члан Одбора Народне скупштине Републике Српске за европске интеграције и регионалну сарадњу Срђан Мазалица сматра да је велики број посланика подржао ту иницијативу јер доста тих држава прати вањску политику Њемачке и на крају крајева САД.

– Вјероватно ће се неколико земаља успротивити тим санкцијама, и очекујемо да то буде више земаља. Индикативно да је ХДЗ и Хрватска против тога и Мађарска и још неке земље. Има назнака да би се те санкције могле парцијално одобрити – додао је он.

Гласање у Европском парламенту подијелило је и хрватску јавност. Амандамани којима се тражи санкције дијелом су приједлог СДП-овог Тонина Пицуле, иако је то супротно ставу његовог страначког лидера и предсједника Хрватске Зорана Милановић. Против су били ХДЗ-ови посланици јер „звецкање“ санкцијама не доприноси рјешавању проблема Хрвата, а то је Изборни закон, али и довођења Хрватске у контекст реметилачког фактора у БиХ.

– Дакле Пицула дође са амандманом и формулира га на очајан начин , гдје имате лошу улогу регионалних актера.  Ко су земље око БиХ па није Бангладеш око БиХ, није Чиле или Јапан. Ми смо ваљда, ако он тако лош амандман направи нормално да смо против. Приоритет је ријешити Устав и Изборни закон – рекао је Андреј Пленковић премијер Хрватске.

Занимљиво је да је међу 504 посланика Европског парламента који су гласали за увођење санкција Милораду Додику и каталонски посланик Карл Пуђдемон који је својевремено хапшен због покушаја самосталности Каталоније.