Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је Срни да „1. март, који муслимани обиљежавају као тзв. дан независности БиХ, није никакав празник, већ синоним зла, страдања и увода у крвави грађански рат“.

Милорад Додик

Додик је нагласио да је поражавајућа чињеница да неко слави почетак рата, убиство српског свата на Башчаршији, паљење српске заставе, прегласавање и почетак етничког чишћења сарајевских Срба.

– Све то говори како муслимани виде БиХ. Како су је гледали 1. марта 1992. тако је виде и данас – БиХ чији су они власници, док су Срби и Хрвати за њих странци на својој земљи и на својим огњиштима. Те 1992. године они су послали јасну поруку какву БиХ желе – исту као што је данашње Сарајево у којем су Срби на нивоу статистичке грешке – нагласио је Додик.

Он је истакао да је 1. март непостојећи празник, фалсификат фалсификата и, прије би се могло рећи, дан жалости за све њене становнике.

– И данас, 30 година касније, код муслиманских лидера постоји исти порив да фалсификују историју, чињенице, уставну позицију БиХ као државне заједнице састављене од два ентитета – Републике Српске и ФБиХ и три конститутивна народа. Нажалост, та накарадна потреба муслиманског политичког Сарајева да своје ставове и интересе намећу свима нама који живимо у БиХ није данас ништа мања него јуче, прије пет, десет и 30 година. Како је било 1992. године када су одржали нелегитимни референдум, тако је и данас – указао је Додик.

Он је нагласио да је за будућност БиХ, ако је и има, неопходно поштовање онога што је суштина Дејтонског споразума и Устава, а то је да је БиХ земља два ентитета и три конститутивна народа, на чему Република Српска све вријеме инсистира.

– Мајоризација било кога у БиХ неће донијети ништа добро и зато будућност БиХ је у поштовању воље свих који живе у њој, дијалог и договор – поручио је Додик.

У дијелу Федерације БиХ са већинским бошњачким становништвом 1. март се обиљежава као тзв. „дан независности“, а у Републици Српској тај датум је синоним за нелегитимни референдум одржан уз противљење српског народа, на брутално убиство српског свата, рањавање православног свештеника и паљење српске заставе на сарајевској Башчаршији.