Писац је првог романа с темама из градског живота, прве српске биографије пророка Мухамеда и аутор прве научнофантастичне драме на српском „Послије милион година“.

Драгутин Илић

Критичар Обреновића

Рођен 1858. године, и Драгутин се, попут оца, бавио политиком, критикујући режим краља Милана Обреновића. Послије штампања брошуре „Барони у Србији“ и пјесме „Каравештац“, 1888. године морао је да побјегне из Србије и крије се од Миланових агената, па ни породица није знала гдје је.

Против владе краља Милана радио је и у иностранству, у Румунији, гдје се запослио као конобар. Преко Загреба се вратио у Србију годину дана касније и тада је у часопису Јавор штампао драму „Послије милијон година“, која се сматра првом у том жанру у свијету.

Ово дјело и данас звучи модерно: послије милион година човјечанство је на Земљи изумрло, осим оца и сина Натана и Данијела. Они живе у прашуми на мјесту некадашњег Париза, док највећи дио планете настањују човекови напредни потомци који чине Духо-свијет. Бракови се склапају на одређено вријеме, обично на 500 година. Једино што их покреће је научничка радозналост…

Звјерка „човјек“

Данијел се, међутим, заљубљује у једну од таквих жена – Светлану. Она је истраживач нових свјетова и кротитељка дивљих звијери, и пошто не зна шта је љубав, не схвата због чега је Данијел узнемирен и зашто се чудно и непредвидљиво понаша. Светлана му је наклоњена, али не разуме шта он то заправо хоће од ње; док он вјерује да је мало-помало учи љубави и страсти, она сматра да кроти ту чудну дивљу звјерку. У таквој ситуацији појављују се становници Меркура, који су дошли на Земљу да с ње на своју планету одведу једног од два посљедња примјерка звјерке „човјек“… Ако треба, и препариране!

Драгутин Илић је за вријеме Првог свјетског рата из Русије у светским часописима писао о борби Србије и организовао југословенске добровољце. Послије рата вратио се у Београд и 1926. године ту умро заборављен од свих.